7 najčešćih grešaka koje brendovi prave na Instagramu

Brendovi se već godinama bore sa društvenim mrežama. Neki brendovi rade sve ovo in-house, dok drugi angažuju pojedince ili agencije koje im pomažu u „održavanju“ društvenih mreža. Mi radije govorimo o razvoju prisustva i komunikaciji na društvenim mrežama. Održavanje je nekako deprimirajuće, kao da je IG nalog na aparatima, ne daj bože. U toku svoje borbe sa društvenim mrežama, brendovi prave određene greške, a mi ćemo se u ovom članku fokusirati na greške koje prave na Instagramu, i izložićemo 7 najčešćih.

Mnogi brendovi svake godine imaju iste nedoumice i muče ih ista pitanja: „Šta proizvoditi od sadržaja za društvene mreže?“, „Kada objavljivati?“, „Koliko sadržaja kreirati?“, „Kako komunicirati sa publikom?“ itd. Veliki deo brendova zapravo ne koristi društvene mreže shodno trendovima, IG smernicama i smernicama eksperata iz oblasti. Zato je čest slučaj da se Instagram nalozi pretvaraju u izloge prodavnica, mozaike od nekoliko fotografija, kolekcije stock fotografija i postova postova koji nisu najsrećnije dizajnirani. Brendovi prave greške na Instagramu i iz želje da se stekne veliki broj pratilaca, ali se to zapravo ne dešava tako lako. Pogotovo ne danas, jer je publika postala probirljiva.

Veliki broj brendova i dalje smatra neuspehom ako ih ne prati veliki broj ljudi. Ipak, broj pratilaca nije dobro merilo uspeha. Trka za brojem pratilaca je odavno prestala da ima smisla iz više razloga. Setimo se trke za pratiocima na Facebook-u. Prvo smo shvatili da algoritam ne dozvoljava svima koji prate stranicu da vide objavu organski. Zatim je Facebook kao platforma jednostavno prestao da bude popularan i publika se premestila na druge platforme sa drugim formatima.

Da, veliki broj pratilaca lepo izgleda. Ali na primer za jedno pivo zaista nije neophodno da ima puno pratilaca, i to ne treba da to bude neki cilj kada je u pitanju nastup ovakvog ili sličnog brenda. Postavlja se pitanje zašto bi neko uopšte pratio stranicu jednog piva? Zbog skupih TVC-ova? Profesionalnih i stock fotografija srećnih ljudi sa proizvodom? Ne, ljudi nisu zato na društvenim mrežama. To vreme je iza nas.

Nekada, kad se tek pokretala Instagram platforma i kada je algoritam bio drugačiji, moglo se lakše doći do pratilaca. Svima je to bilo u potpunosti novo, svi su pratili sve, i svakako nije bilo dovoljno sadržaja. Danas sadržaja ima puno, a posao algoritma je da nagradi sadržaj na koji publika reaguje, koji publika lajkuje, koji publika komentariše, deli sa drugima itd. Kada pogledamo nekoliko brendova sa istim proizvodima, vidimo da brendovi „možda“ i previše objavljuju u odnosu na broj pratilaca koji imaju, nadajući se da će se nešto epohalno desiti i da će algoritam prikazati sadržaje većem broju ljudi. Ali i to je greška kojoj ćemo posvetiti poseban deo bloga.

Viđamo brendove koji nemaju svoj content, ali prilično često objavljuju stock fotografije sa umetnutim vektorima ambalaža i sl. Nema potrebe objavljivati samo radi objavljivanja. Time se ništa neće postići pošto algoritam Instagrama odavno ne radi na taj način. Tačno je da algoritam „voli“ kada se više objavljuje, ali, ako objavljujete content na koji publika ne reaguje, algoritam to neće nagrađivati. Zato se dešava da se reach smanjuje i da samo manji procenat ljudi koji vas prati zapravo vidi vaše objave.

Problem nastaje zato što brendovi ne žele da naprave content marketing strategiju. Često se poseže za jeftinijim metodama za kreiranje objava (kao što je već pomenuta kupovina stock fotografija). Zato se dešava da određene stranice imaju na hiljade objava, a prati ih mali broj ljudi.

Čak i kada ovakvi brendovi koji imaju puno pratilaca, npr. preko 100.000, oni ne mogu da dosegnu više od 2.000 – 3.000 ljudi po jednoj objavi. Neki od njih će objavljivati tri puta dnevno, iako im preko 70% istih ljudi stalno lajkuje objave.

Čest je slučaj i da brendovi pretvaraju svoje IG naloge u izloge sa svojom ponudom, što takođe nije preporučljivo. Instagram nam je ovo potvrdio kada je uvedena opcija Shop, koji može da se koristi u ove svrhe. Brendovi koji imaju maloprodaju mogu kreirati Shop za objave takve prirode. Tamo idu jednostavne slike sa proizvodima na beloj pozadini, a objave se koriste za kreiranje priče brenda, ili za sadržaj koji je koristan publici, dok se proizvodi eventualno taguju na takvim objavama. Na objave proizvoda na beloj pozadini sa cenom, popustom, i precrtanom starom cenom publika je odavno prestala da reaguje.

Društvene mreže su tu da se povežete sa vašom publikom, a ne samo da ih koristite za direktnu prodaju i izbacujete KUPI KUPI KUPI informacije sa OOOOOGROMNIM popustima. Pre nego što pomislite „Pa to radi odlično kada neko vidi da je ogroman popust“ – mi ne kažemo da ne treba imati ovakve akcije. Stvar je samo u tome što dobra strategija podrazumeva da ćete takvu komunikaciju obavljati putem plaćenih kampanja koje će sadržati vizuale sa tim popustima ili putem storija. Tako vam na feed-u neće stajati akcije i ponude koje su odavno istekle.

Primer objava koje nemaju vrednost za publiku često srećemo i kod banaka. Uglavnom MI MI MI objave. Društvene mreže su tu zbog publike, a ne da to bude izlog događanja. Vaša stranica nije jedna velika PR objava, već kanal preko kog ćete vezati publiku za brend. Publiku sačinjavaju postojeći i potencijalni klijenti, u slučaju banke i fizička i pravna lica.

Na stranici Eurobanke piše „Profesionalnost i ljubaznost savetnika“. Pokažite tu ljubaznost, nemojte samo govoriti da je imate. Dajte da vidimo sami – predstavite nam nekoliko profesionalnih i ljubaznih savetnik, njihovo znanje koje može da pomogne klijentima, ali i druge stvari kako bi publika videla da su i oni ljudi.

Nije dovoljno da kačimo 3 do 4 slike nedeljno. Video je postao najbitniji vid sadržaja. Video u formatu za Instagram Reels, TikTok video, YouTube Shorts… sve su to mesta gde možete da koristite isti format. Koji, za razliku od fotografija, još uvek radi. Mreže su toliko prenatrpane fotografijama da su one postale manje zanimljive algortimu. Algoritam će uvek pre da pokaže zanimljiv reels video publici koja vas ne prati a mogla bi. Fotografije će samo angažovati postojeću publiku. I to samo jedan manji deo, jer kačite 3 do 4 puta nedeljno već godinama.

Kada su u pitanju greške koje brendovi prave na Instagramu, jedna od najčešćih je objavljivanje mozaika od nekoliko slika ili vizuala koji se kombinuju u jednu veliku sliku na profilu. Obično brendovi kreiraju takav mozaik od 6, 9 ili 12 vizuala. Stavimo se u ulogu pratioca takve stranice. Odjednom počinje da nam izlazi jedna po jedna fotografija koja je deo te celokupne slike, i ništa nam nije jasno jer pojedinačne slike nemaju nikakvo značenje. Publika već kod prve ili druge takve objave prestaje da reaguje, što dodatno ubija reach. Zato se često dešava da neku stranicu prati i više desetina ili stotina hiljada ljudi, a da na objavama imaju tek po nekoliko lajkova i veoma mali reach.

Retko se kreiraju ovakve objave tako da svaka pojedinačna slika ima nezavisno značenje. Treba puno vremena da se tako nešto osmisli, kreira, i objavi, a opet neće dati naročito dobre rezultate po pitanju reach-a. Jednostavno je pogrešno to raditi. Jedini izuzetak je sam početak, kada se tek kreira nalog, jer vas tada još uvek niko ne prati. Kasnije, kada dobijete pratioce, ne treba im servirati ovu vrstu objava. Još jedan problem je što, kada jednom objavite više spojenih fotografija, taj tempo morate konstantno pratiti. Ako ste na primer objavili 3 spojene fotografije, moraćete zauvek da objavljujete 3 fotografije odjednom, kako bi se na profilu uvek videle te 3 slike u nizu. Ovo je opet loše za reach, i, što je još gore, robujete toj strategiji. To će samo biti još jedna dodatna stavka o kojoj biste morali da brinete a koja nema apsolutno nikakvog efekta.

Kada brend tek započinje sa razvijanjem IG stranice, obično se napravi određeni plan objava – šta će se objavljivati i kada, koje će biti rubrike (vrste objava), itd. A kada se krene sa objavljivanjem, ukoliko je na primer planirano 12 objava mesečno, objavljuje se jedna po jedna objava 3 puta nedeljno. A pored toga ide kampanja. U čemu je ovde problem? Kada posetioci dođu na profil, gledaju ga kao celinu. Ukoliko se na profilu nalazi samo par objava, ljudi neće moći da stvore jasnu sliku o brendu zbog nedostatka sadržaja. Brendovi koji prave ovakve greške na Instagramu brzo će izgubiti pažnju posetilaca, pa oni neće zapratiti stranicu.

Na samom početku, pre bilo kakve kampanje, ili pre ručnog šerovanja i pozivanja da se zaprati stranica, za brendove i druge biznise je neophodno objaviti barem 15 do 25 objava, odmah, pre svega navedenog. Objave treba da budu napravljene po planu koji će se posle nastaviti. Kada dođu na vaš profil, posetioci na osnovu dosadašnjih objava stiču utisak o tome šta će dobiti od vaše stranice (koju vrstu contenta), i odlučuju da li će vas zapratiti. Isto je i sa sezonskim kampanjama – najavite kampanju sa više objava (3 do 6) pre nego što počnete sa ostalim aktivnostima.

Često viđamo da brendovi objavljuju vizuale koji nisu urađeni tako da se objava vidi kompletno na svim mestima prikaza koje koristi publika. Kao rezultat, dešava se na primer da, kada se gleda profil IG stranice, ispisi, određeni elementi, pa čak i glave ljudi, budu odsečeni. Takve objave gube smisao kada se gledaju sa stranice profila.

Poenta je da se svaki vizual pripremi tako da se na svim mestima nakon objavljivanja vidi kako treba. Ako objavljujete post u formatu 4:5, na feed-u će se prikazati cela objava. Međutim, kada neko posle gleda sa profila te stranice, objava treba da bude prilagođena formatu 1:1. Ukoliko se vaši ispisi ili glave ljudi nalaze u delovima koji se ne prikazuju na profilu, biće isečeni. Dakle, kad je video u pitanju, napravite cover koji odgovara svim formatima. Kada je u pitanju slika, smestite sve bitne delove (ispise, lica, prikaze proizvoda) u granice formata 1:1, iako je objava u 4:5 formatu.

Kao što smo već rekli, mnogi brendovi objavljuju samo radi objavljivanja, bez puno smisla, i bez originalnog contenta. Objavljuju tri puta nedeljno, ili, još gore, jednom dnevno. Ima čak i onih koji objavljuju 5 puta dnevno. Kvalitetan sadržaj uvek treba da bude na prvom mestu, čak i na uštrb količine. Organski reach je jako teško dostići, kao i nove pratioce, jer jednostavno postoji previše stranica i proizvodi se sve više sadržaja. Pritom ima sve više oglašivača, što sve utiče na mogućnost da IG prikazuje objave besplatno. Zato je bolje da objavljujete nešto 1 nedeljno, ali da to bude sadržaj koji ima određenu vrednost za publiku. Zatim oglasite tu objavu – platite Instagramu da vaš sadržaj vidi više nove publike. Danas za samo 100 evra u Srbiji možete da dosegnete od 20 do 50 hiljada naloga (zavisi i od niše, publike, vaše kreative). To uradite sa svakom objavom koju kreirate. I to je najbolja moguća strategija za većinu brendova kada su u pitanju objave. Uložite trud u kreiranje svojih objava, pa čak i ako na kraju dobijete 2 objave mesečno. Potom ih oglasite. Imaćete mnogo više uspeha.

Greške koje brendovi prave na Instagramu, kao što smo mogli videti, najčešće dolaze iz nedovoljnog poznavanja algoritma ove platforme. Svi brendovi, naravno, žele da postignu što bolje rezultate, i većina je spremna da uloži određene resurse u tu svrhu. Treba samo malo više pažnje posvetiti načinu na koji se mrežama pristupa, i rezultati će sigurno biti dobri.