Archives

TikTok, kao jedna od najpopularnijih društvenih mreža, predstavlja odlično mesto za marketare i brendove koji žele da ostvare odnos sa potencijalnim kupcima (klijentima). Publika je na ovoj platformi u proseku angažovanija (ima veći engagement rate) nego na drugim društvenim mrežama. Ipak, ovo ne znači da je dovoljno postavljati puno sadržaja kako biste dobili određeno angažovanje publike na TikTok-u. Magična formula za visok engagement ne postoji, ali postoje određene stvari koje će znatno povećati šansu da publika bude angažovana na vašem sadržaju.

U ovom blogu objasnićemo šta tačno podrazumeva engagment na TikTok-u, i ponuditi konkretne savete kako da poboljšate engagement na svom sadržaju.

Šta je TikTok engagement i zašto vam je neophodan?

Angažovanje (engagement) publike na TikTok-u podrazumeva svaku akciju koju gledaoci preduzmu u vezi sa vašim videom. To uključuje lajkovanje, deljenje i komentarisanje vaše objave.

Visok engagement je od izuzetne važnosti, jer je on jedan od osnovnih faktora koji utiču na to koliki će biti reach vašeg videa. A reach je od ključne važnosti za kompanije koje žele da prošire svest o brendu na TikTok-u. Drugi bitan faktor koji utiče na reach je total watch time, koji se ponekad svrstava u parametre engagement-a, ali ga mi posmatramo kao zasebnu kategoriju. Naime, video može imati veliki broj pregleda, a mali broj lajkova, deljenja i komentara. Mi ćemo, između ostalog, ponuditi i savete koji za cilj imaju da reše ovakav problem.

TikTok, naime, svaki vaš video prikaže određenom broju gledalaca, pa na osnovu njihove reakcije odlučuje o tome da li će ga prikazivati i dalje. Što više ljudi je lajkovalo, podelilo, i komentarisalo video, to su veće šanse da ga vide novi korisnici, zato što su ove radnje signal za algoritam da je vaš sadržaj vredan.

I na ostalim društvenim mrežama engagement utiče na reach, ali je na TikTok-u uticaj znatno veći i očigledniji. Sadržaj na koji publika reaguje će zasigurno doći do velikog broja ljudi, dok se na Facebook-u i Instagramu ne može puno postići bez plaćenih reklama.

Šta je dobar engagement rate?

Engagement rate se može izračunati uz pomoć sledeće formule:
((broj lajkova + broj komentara + broj deljenja) / broj pratilaca) * 100

U zavisnosti od brenda i niše u kojoj se nalazi, angažovanje publike na TikTok-u se može smatrati dobrim ako prelazi 4.5%, pa sve do 18%.

Naravno, za pojedince ili agencije koje TikTok koriste za promociju brenda, krajnji cilj je dolazak do publike, tako da je dobar engagement jednostavno onaj koji donosi povećanje broja pregleda.

Kako povećati engagement na TikTok-u?

Kao što smo rekli, dobar engagement na TikTok-u donosi odlične rezultate, ali do njega nije tako lako doći. Mi ćemo vam predstaviti neke od načina da to učinite lakšim.

Koristite Q&A opciju

Ova opcija je na TikTok-u uvedena 2021. godine, i omogućuje vam da na svoj profil dodate sekciju za pitanja i odgovore. Ako to uradite, ispod vašeg opisa na profilu pojaviće se prozor za postavljanje pitanja. Kada neko postavi pitanje kroz ovaj prozor, ono će biti prikazano na vašem profilu. Drugi korisnici mogu lajkovati ova pitanja, a vi na njih možete odgovoriti videom. Ovakav način kreiranja videa na TikTok-u donosi dobro angažovanje publike jer je sadržaj koji postavljate relevantan za tu publiku. Potrudite se da odgovorite na što više pitanja, jer će vaša publika biti utoliko angažovanija ako ste vi aktivniji.

Odgovarajte videima na komentare

Interakcija sa publikom je veoma važna u cilju građenja zajednice i izgradnje pozitivne slike o brendu. Milenijalci i pripadnici generacije Z naročito vrednuju način na koji se brend odnosi prema komentarima i porukama, a znamo da su upravo ovo generacijske grupe koje su najbitnije na TikTok-u. Odgovaranje na komentare publike je jedan od najvažnijih vidova interakcije sa publikom, i TikTok je ovu aktivnost učinio zabavnijom time što je uveo opciju odgovaranja na komentare videom.

Kreirajte videe dobrog kvaliteta

Jedna od glavnih odlika TikTok-a (i jedan od razloga za njegovu popularnost) je to što vam nije neophodna profesionalna produkcija da biste ostvarili uspeh sa svojim videima. Ipak, ovo ne znači da kvalitet ne igra nikakvu ulogu. Većina „pametnih“ telefona ima kamere koje mogu snimiti materijal sasvim zadovoljavajućeg kvaliteta za potrebe TikTok-a.

Vi, kao kreator treba samo da se potrudite da takvu kameru maksimalno iskoristite. To znači da treba da obratite pažnju na najosnovnije stvari – držite predmet ili osobu koju snimate u fokusu, stabilizujte telefon koliko je moguće, snimajte u Full HD rezoluciji (1080:1920).

Redovno objavljujte videe

Ovo možda nije strategija koja će direktno uticati na to da se publika više angažuje na vašem profilu, ali će poboljšati vaše šanse da video dođe do većeg broja ljudi. TikTok algoritam, naime, nagrađuje naloge koji postavljaju redovno time što im potencijalno dozvoljava veći reach. A veći broj ljudi do kojih video stigne znači veći broj korisnika koji će potencijalno lajkovati, komentarisati ili podeliti objavu.

Naravno, redovno prisustvo na mreži može vam pomoći da izgradite bazu pratilaca koji će biti zainteresovani za vaš sadržaj i spremni da se u vezi sa njim angažuju. Ovde ipak treba naći balans, jer previše često objavljivanje može dovesti do prezasićenja kod publike i gubljenja pratilaca.

Pratite trendove

Slično kao i na drugim mrežama, i na TikTok-u publika najbolje reaguje na sadržaj koji je aktuelan. Hashtag izazovi su jedan od najboljih načina da kreirate videe koji će korisnicima biti zanimljivi i navesti ih da sa njima interaguju. Korišćenje popularnih zvukova će imati pozitivan uticaj na algoritam, i, opet, učiniti da publika obrati više pažnje na vaše videe.

Koristite popularnu muziku

Muzika je od samog početka srž TikTok-a, i svako ko želi da postigne uspeh na ovoj platformi treba to da ima u vidu. Korišćenje pesama koje su popularne na TikTok-u biće nagrađeno od algoritma, ali, još važnije, održaće interesovanje publke za vaš sadržaj. Možda ne želite da učestvujete u izazovima koji se tiču plesa ili pevanja, ali svakako možete odabrati pesmu koja bi mogla biti interesantna vašoj ciljnoj publici.

Kreirajte titlove

Iako se TikTok najviše oslanja na zvuk, jedan deo publike će aplikaciju koristiti i bez zvuka, naročito na javnim mestima. Kada do takvog korisnika dođe video u kome je bitno čuti govornika, male su šanse da će nastaviti da ga gleda ukoliko na videu nema titlova. Ovo je odavno poznato pravilo za ostale društvene mreže, ali ni na TikTok-u ne treba zanemariti značaj teksta. Ako proširite svoju publiku na sve korisnike koji tiktok-ove gledaju bez vuka, povećaćete i potencijalnu angažovanost na vašem sadržaju.

Budite originalni

Učestvovanje u izazovima i trendovima može doneti dobre rezultate, ali pri svemu ovome treba održavati visok nivo kreativnosti i originalnosti. Ovo naročito važi za brendove, bilo da već imaju izgrađen identitet ili ga tek grade. U svakom nastupu na mrežama brend mora pratiti svoje vrednosti, kako bi zadržao autentičnost.

Ako je krajnji cilj promocija proizvoda, on mora u video biti uključen na prirodan način, bez napadnog reklamiranja. A to iziskuje veliki nivo kreativnosti. Najbolji način da se promotivni sadržaj plasira na originalan način je stvaranje sopstvenih izazova, o čemu smo već pisali.

Originalnost će bez sumnje povećati angažovanost publike, jer ljudi reaguju na ono što je novo i neočekivano.

Koristite „Duet“ i „Stitch“ opcije

Ove dve opcije karakteristične su za TikTok, i mogu doneti odlične rezultate po pitanju angažovanosti publike.

„Duets“ opcija takođe predstavlja korišćenje tuđeg videa, ali ovde se originalni i novi video prikazuju istovremeno.

Bilo da pozivate druge kreatore da koriste vaš sadržaj putem ovih alata, ili vi sami koristite nečije videe radi kreiranja sadržaja za svoju stranicu, povećaćete šanse da se publika angažuje na vašem videu. Interaktivnost TikTok-a je još jedna stvar koja je ovu platformu učinila popularnom, tako da ćete sigurno imati koristi ako tu njenu odliku iskoristite kako treba.

TikTok je za vrlo kratko vreme došao u sam vrh po popularnosti kada su društvene mreže u pitanju. Na početku 2022. godine našao se na 6. mestu po ukupnom broju korisnika, u konkurenciji sa mrežama koje postoje mnogo duže od njega. TikTok je tako postao izuzetno moćan alat za svakoga ko želi da ostvari kontakt sa publikom i proširi svest o brendu.

Znamo da najveći deo korisnika TikTok-a sačinjavaju pripadnici generacije Z (oko 60%), tako da je ova platforma apsolutno neizbežna ako je naša ciljna publika u ovoj demografskoj grupi. Mi ćemo u ovom tekstu objasniti osnove komunikacije na TikToku i pokušati da pružimo konkretne savete za brendove koji žele da dođu do šire publike koristeći ovu mrežu.

Lakši način za kreiranje sadržaja

TikTok je napravio pravu malu revoluciju u načinu na koji se pristupa kreiranju sadržaja za društvene mreže. Akcenat platforme je od početka bio na kreativnosti korisnika, koji se pozivaju da u samoj aplikaciji snime i edituju video sadržaj. Kada je isključena prepreka produkcije koja nije priuštiva svima, kreativnost je postala osnovni faktor po pitanju toga koji kreator može steći veliku popularnost.

Druga bitna odlika TikToka je interaktivnost, koja dodatno olakšava kreiranje sadržaja. Ona takođe omogućava i da originalni sadržaj dobije mnogo veći reach, o čemu će uskoro biti više reči.

Kratki format je pri početnom usponu TikToka postao nerazdvojiv od ove platforme, ali je sve jasnija tendencija da se to promeni. Maksimalna dužina TikTok videa se postepeno povećava, tako da ovo polako prestaje da bude odlika koja definiše sadržaj na ovoj mreži. Ili je to bar namera kompanije.

TikTok i širenje svesti o brendu

Ono što ostaje kao činjenica je da kreiranje i distribucija videa nikad nije bila lakša. Postavlja se samo pitanje – „Kako brendovi ovo mogu da iskoriste da bi došli do nove publike?“

Postoje tri osnovna načina da proširite svest o brendu uz pomoć TikTok-a, a to su:

• Organski rast
• Saradnja sa influenserima
• Oglašavanje

Organski rast

TikTok je platforma koja apsolutno nagrađuje kreativnost. Dok je na Facebook-u i instagramu sve teže doći do šire publike bez oglašavanja, na TikTok-u sadržaj koji je potencijalno interesantan publici ne može proći neopaženo. Barem za sada, jer je tako u početku bilo i sa drugim platformama. Na početnoj stranici postoje dve sekcije – Following i For you. U Following sekciji možete videti videe naloga koje već pratite, dok For you sekcija sadrži TikTokove koje vam algoritam ove platforme preporučuje na osnovu vaših interesovanja.

Razumevanje ovog algoritma je osnov za uspeh na TikToku. Svaki video biće prikazan određenom broju korisnika platforme, i od njihove reakcije će zavisiti da li će biti prikazan široj publici. Ključ je, dakle, razumeti potrebe publike. Kada znate šta vaša publika želi, možete se osloniti npr. na interaktivnost platforme ili se potruditi da kreirate sadržaj koji je koristan za publiku. Naravno, sadržaj koji će biti zabavan publici prolazi jako dobro. Pri svemu tome morate pronaći pravi ton komunikacije i održati konzistentnost u objavljivanju. Obrazložićemo svaki od ovih faktora.

Interaktivnost platforme

Ono što TikTok naročito odvaja od drugih platformi je opcija da vaš sadržaj koriste drugi TikTok kreatori, i time mnogostruko uvećaju vaš reach, kao i svest o brendu. Opcije kao što su Stitch i Duets, kao i korišćenje tuđeg originalnog zvuka olakšavaju inkorporiranje sadržaja drugih korisnika pri kreiranju tiktokova. Ukoliko je vaš video pogodan za imitaciju ili „doradu“ od strane drugih tiktokera, imaće mnogo bolje šanse da postane „viralan“. Popularni izazovi služe kao polazna tačka za kreiranje izuzetno velikog broja novih videa, tako da nose ogroman potencijal za širenje određenje poruke, ideje i slično.

U ovome je velika pogodnost za kompanije koje žele da prošire svest o svom brendu. Stvaranje zanimljivog TikTok izazova može pokrenuti trend u okviru koga će sami korisnici platforme biti kreatori novog promotivnog sadržaja. Na brendu je samo da kreira inicijalni izazov, tako da su troškovi kampanje svedeni na minimum, dok je efektivnost izuzetno velika.

Iako ova strategija može dati odlične rezultate, jako je teško predvideti koji izazov će postati viralan. Potrebno je puno kreativnosti i još više sreće da bi se stvorio popularan TikTok trend.

Koristan sadržaj

Daleko sigurniji način za postizanje velikog reach-a je kreiranje sadržaja koji je koristan za vašu publiku. O značaju različitih vrsta content marketinga smo već pisali, i TikTok svakako nije prva ni jedina platforma na kojoj one daju dobre rezultate. Bitne inovacije koje TikTok ovde donosi tiču se pre svega formata i efikasnosti algoritma.

Edukativni videi treba da budu prilagođeni 9:16 formatu, i ne moraju da imaju profesionalnu produkciju. Kraći videi su i dalje popularniji, i pored toga što TikTok konstantno povećava maksimalnu dužinu trajanja videa.

Dakle kratki videi snimljeni telefonom uz minimalnu post-produkciju mogu biti savršeni edukativni sadržaj za TikTok.

Za jedan brend je mnogo isplativije da uloži u takav koristan sadržaj (naročito s obzirom na to da su ulaganja minimalna), nego da kreira reklame koje direktno promovišu proizvode. Publika koja se nalazi na TikToku (dakle pretežno mlađa populacija) ne reaguje dobro na reklame, dok im sadržaj koji ima realnu vrednost može privući pažnju. Iako se ovim ne promovišu proizvodi direktno, stvara se osećaj povezanosti sa brendom, što je izuzetno bitno za generacije Y i Z.

Većina kompanija može nečemu naučiti svoju publiku. Restorani ili proizvođači prehrambenih proizvoda mogu podeliti recepte ili ideje za zanimljive obroke. Modni brendovi mogu davati savete za oblačenje. Prodavnica alata može snimati how-to videe u kojima objašnjava jednostavnije majstorske radove.

Publika će dobro reagovati na takav sadržaj, i algoritam će to nagraditi, što garantuje veći reach i bolju sliku o brendu.

Ton komunikacije

Kreatori TikTok-a insistiraju na tome da je ova aplikacija koju većina korisnika vidi kao „vedriju“ ili „radosniju“ u odnosu na druge društvene mreže, i da je upravo ovo ton koji će dati najbolje rezultate.

Prema njihovim podacima, 56% ispitanika je imalo pozitivniji odnos prema brendu nakon što ga vide na TikToku. Ovo se povezuje sa time što ova platforma ima „sposobnost da popravlja raspoloženje“.

Na konkretnom brendu je da odluči kakav će nastup na mrežama imati, ali iz iskustva znamo da vedriji ton daje bolje rezultate na svim platofrmama, tako da je ovo uvek bezbedna opcija.

S obzirom na sastav publike na TikTok-u, kreatori bi mogli pomisliti da je dobra ideja koristiti žargon mlađih generacija. Sa ovim treba biti jako oprezan, jer svaki pokušaj da se imitira ponašanje i jezik mlađe populacije ima suprotan efekat i nužno bude ocenjen kao „krindži“. Od toga se ne može pobeći. Ukoliko ovakva komunikacija nije autentična, publika će to prepoznati, i brend će biti ismejan.

Konzistentnost

Algoritam će prepoznati zanimljiv sadržaj i daće mu određenu vidljivost, ali instant uspeh nije tako čest. Kada jednom pronađete format, tip sadržaja i ton koji dobro prolazi kod publike, morate objavljivati konstantno kako bi reach nastavio sa rastom. Konzistentnost, naravno, ne znači samo objavljivanje radi pukog održavanja aktivnosti na profilu. Konzistentan treba da bude i kvalitet videa, kao i način komunikacije. Ako sa edukativnih videa pređete na direktne reklame čim dođete do većeg broja pratilaca, publika će brzo izgubiti interesovanje.

Prisustvo na TikToku treba da bude vođeno idejom o ostvarivanju određenog odnosa sa publikom, i održavanju tog odnosa. To je najbolja promocija koju brend može za sebe obezbediti na ovoj platformi, jer su njeni rezultati dugoročni.

Influens marketing i TikTok

Kao i na drugim mrežama, i na TikTok-u postoje kreatori sa tako velikim brojem pratilaca da od toga mogu da naprave biznis. Najpopularniji influenseri na TikToku u ovom trenutku imaju skoro 150 miliona pratilaca, i ovi brojevi će svakako nastaviti da rastu.

Iako TikTok algoritam omogućava da relativno lako proširite svoj reach zanimljivim sadržajem, influenseri su i dalje najbrži način da proširite svest o brendu. Kroz direktan product endorsement, ili preko hashtag izazova, influenseri koriste svoju popularnost za promovisanje brendova. Ukoliko je jedan izazov pokrenut od strane influensera, on ima mnogo veće šanse da postane globalni trend.

Kao i sa izazovima koje pokrenu obični korisnici, i ovde kontrola nad kreiranjem sadržaja prelazi u ruke publike kada izazov postane viralan. Brend zato ne može znati u kom će pravcu sadržaj otići kada se lavina pokrene, ali ipak je bitno da početna ideja bude bliska vrednostima koje brend inače propagira.

Oglašavanje na TikTok-u

Pored svih ovih načina da se dođe do publike, 2019. godine TikTok je pokrenuo TikTok for business, platformu za oglašavanje. Tako je omogućeno kreiranje plaćenih oglasa, slično kao na drugim društvenim mrežama.

Postoji nekoliko vrsta reklama koje možete koristiti na TikToku.

• In-feed video – Ovo su video reklame koje se pojavljuju među ostalim videima na „For you“ stranici.
• Takeover – Ove reklame se pojavljuju čim otvorite TikTok aplikaciju. Mogu se sastojati iz kratkog videa, GIF-a, ili slike, i mogu sadržati link koji vodi do drugog sajta, ili određenog profila na samom Tik-Toku.
• Spark ads – Ova opcija omogućava brendovima da „bustiju“ organske objave povezane sa njihovim proizvodom, bilo da su to objave sa njihovog ili tuđeg naloga. Ova vrsta reklama uvedena je 2021. godine, i TikTok tvrdi da su one 142% efektivnije od običnih In-feed reklama.

• Image ads – Brendovi mogu svoje reklame plasirati i preko TikTok-ove mreže News Feed aplikacija (Babe, BuzzVideo, TopBuzz). Ove reklame mogu sadržati sliku, tekst, i ime brenda ili aplikacije.
• Carousel ads – One se takođe prikazuju u News Feed aplikacijama, i mogu sadržati do 10 slika, od kojih svaka može imati zasebni copy.
• Pangle ads – Pangle je platforma koja omogućava da se TikTok reklame prikazuju putem TikTok Audience Network, mreže partnerskih aplikacija.
• Branded AR content – Možete promovisati sadržaj preko brendiranih stikera, filtera, i drugih AR (Augmented Reality) sadržaja koje korisnici mogu koristiti pri kreiranju sopstvenih videa)

Najveća prednost reklama na TikTok-u je mogućnost targetiranja određene relevantne publike.

Smatramo da korišćenje oglašavanja ima svoje mesto u TikTok strategiji jednog brenda, ali ono mora biti upareno sa dobrim organskim objavama. Reklame treba samo da povećaju vidljivost vašeg naloga, ali ne mogu zameniti kvalitetan i koristan sadržaj.

U ovom smislu trenutno su najzanimljivije Spark reklame, koje se baziraju na spajanju organskog i plaćenog reach-a.

TikTok je definitivno platforma koja daje ogromne mogućnosti za širenje svesti o brendu na osnovu svojih specifičnosti ako i algoritma koji još uvek dobro radi. Ipak, osnovni princip nastupa na TikToku sličan je principu koji mi propagiramo za sve platforme – kvalitet i originalnost sadržaja koji ima realnu vrednost za vašu publiku.

Brendovi se već godinama bore sa društvenim mrežama. Neki brendovi rade sve ovo in-house, dok drugi angažuju pojedince ili agencije koje im pomažu u „održavanju“ društvenih mreža. Mi radije govorimo o razvoju prisustva i komunikaciji na društvenim mrežama. Održavanje je nekako deprimirajuće, kao da je IG nalog na aparatima, ne daj bože. U toku svoje borbe sa društvenim mrežama, brendovi prave određene greške, a mi ćemo se u ovom članku fokusirati na greške koje prave na Instagramu, i izložićemo 7 najčešćih.

Zašto brendovi prave greške na Instagramu?

Mnogi brendovi svake godine imaju iste nedoumice i muče ih ista pitanja: „Šta proizvoditi od sadržaja za društvene mreže?“, „Kada objavljivati?“, „Koliko sadržaja kreirati?“, „Kako komunicirati sa publikom?“ itd. Veliki deo brendova zapravo ne koristi društvene mreže shodno trendovima, IG smernicama i smernicama eksperata iz oblasti. Zato je čest slučaj da se Instagram nalozi pretvaraju u izloge prodavnica, mozaike od nekoliko fotografija, kolekcije stock fotografija i postova postova koji nisu najsrećnije dizajnirani. Brendovi prave greške na Instagramu i iz želje da se stekne veliki broj pratilaca, ali se to zapravo ne dešava tako lako. Pogotovo ne danas, jer je publika postala probirljiva.

1. Trka za brojem pratilaca

Veliki broj brendova i dalje smatra neuspehom ako ih ne prati veliki broj ljudi. Ipak, broj pratilaca nije dobro merilo uspeha. Trka za brojem pratilaca je odavno prestala da ima smisla iz više razloga. Setimo se trke za pratiocima na Facebook-u. Prvo smo shvatili da algoritam ne dozvoljava svima koji prate stranicu da vide objavu organski. Zatim je Facebook kao platforma jednostavno prestao da bude popularan i publika se premestila na druge platforme sa drugim formatima.

Da, veliki broj pratilaca lepo izgleda. Ali na primer za jedno pivo zaista nije neophodno da ima puno pratilaca, i to ne treba da to bude neki cilj kada je u pitanju nastup ovakvog ili sličnog brenda. Postavlja se pitanje zašto bi neko uopšte pratio stranicu jednog piva? Zbog skupih TVC-ova? Profesionalnih i stock fotografija srećnih ljudi sa proizvodom? Ne, ljudi nisu zato na društvenim mrežama. To vreme je iza nas.

Nekada, kad se tek pokretala Instagram platforma i kada je algoritam bio drugačiji, moglo se lakše doći do pratilaca. Svima je to bilo u potpunosti novo, svi su pratili sve, i svakako nije bilo dovoljno sadržaja. Danas sadržaja ima puno, a posao algoritma je da nagradi sadržaj na koji publika reaguje, koji publika lajkuje, koji publika komentariše, deli sa drugima itd. Kada pogledamo nekoliko brendova sa istim proizvodima, vidimo da brendovi „možda“ i previše objavljuju u odnosu na broj pratilaca koji imaju, nadajući se da će se nešto epohalno desiti i da će algoritam prikazati sadržaje većem broju ljudi. Ali i to je greška kojoj ćemo posvetiti poseban deo bloga.

2. Svakodnevno objavljivanje contenta koji nije interesantan

Viđamo brendove koji nemaju svoj content, ali prilično često objavljuju stock fotografije sa umetnutim vektorima ambalaža i sl. Nema potrebe objavljivati samo radi objavljivanja. Time se ništa neće postići pošto algoritam Instagrama odavno ne radi na taj način. Tačno je da algoritam „voli“ kada se više objavljuje, ali, ako objavljujete content na koji publika ne reaguje, algoritam to neće nagrađivati. Zato se dešava da se reach smanjuje i da samo manji procenat ljudi koji vas prati zapravo vidi vaše objave.

Čak i kada ovakvi brendovi koji imaju puno pratilaca, npr. preko 100.000, oni ne mogu da dosegnu više od 2.000 – 3.000 ljudi po jednoj objavi. Neki od njih će objavljivati tri puta dnevno, iako im preko 70% istih ljudi stalno lajkuje objave.

Čest je slučaj i da brendovi pretvaraju svoje IG naloge u izloge sa svojom ponudom, što takođe nije preporučljivo. Instagram nam je ovo potvrdio kada je uvedena opcija Shop, koji može da se koristi u ove svrhe. Brendovi koji imaju maloprodaju mogu kreirati Shop za objave takve prirode. Tamo idu jednostavne slike sa proizvodima na beloj pozadini, a objave se koriste za kreiranje priče brenda, ili za sadržaj koji je koristan publici, dok se proizvodi eventualno taguju na takvim objavama. Na objave proizvoda na beloj pozadini sa cenom, popustom, i precrtanom starom cenom publika je odavno prestala da reaguje.

Društvene mreže su tu da se povežete sa vašom publikom, a ne samo da ih koristite za direktnu prodaju i izbacujete KUPI KUPI KUPI informacije sa OOOOOGROMNIM popustima. Pre nego što pomislite „Pa to radi odlično kada neko vidi da je ogroman popust“ – mi ne kažemo da ne treba imati ovakve akcije. Stvar je samo u tome što dobra strategija podrazumeva da ćete takvu komunikaciju obavljati putem plaćenih kampanja koje će sadržati vizuale sa tim popustima ili putem storija. Tako vam na feed-u neće stajati akcije i ponude koje su odavno istekle.

Primer objava koje nemaju vrednost za publiku često srećemo i kod banaka. Uglavnom MI MI MI objave. Društvene mreže su tu zbog publike, a ne da to bude izlog događanja. Vaša stranica nije jedna velika PR objava, već kanal preko kog ćete vezati publiku za brend. Publiku sačinjavaju postojeći i potencijalni klijenti, u slučaju banke i fizička i pravna lica.

Na stranici Eurobanke piše „Profesionalnost i ljubaznost savetnika“. Pokažite tu ljubaznost, nemojte samo govoriti da je imate. Dajte da vidimo sami – predstavite nam nekoliko profesionalnih i ljubaznih savetnik, njihovo znanje koje može da pomogne klijentima, ali i druge stvari kako bi publika videla da su i oni ljudi.

3. Nedovoljno korišćenje video formata

Nije dovoljno da kačimo 3 do 4 slike nedeljno. Video je postao najbitniji vid sadržaja. Video u formatu za Instagram Reels, TikTok video, YouTube Shorts… sve su to mesta gde možete da koristite isti format. Koji, za razliku od fotografija, još uvek radi. Mreže su toliko prenatrpane fotografijama da su one postale manje zanimljive algortimu. Algoritam će uvek pre da pokaže zanimljiv reels video publici koja vas ne prati a mogla bi. Fotografije će samo angažovati postojeću publiku. I to samo jedan manji deo, jer kačite 3 do 4 puta nedeljno već godinama.

4. Objavljivanje jedne slike od 6, 9 ili 12 slika

Kada su u pitanju greške koje brendovi prave na Instagramu, jedna od najčešćih je objavljivanje mozaika od nekoliko slika ili vizuala koji se kombinuju u jednu veliku sliku na profilu. Obično brendovi kreiraju takav mozaik od 6, 9 ili 12 vizuala. Stavimo se u ulogu pratioca takve stranice. Odjednom počinje da nam izlazi jedna po jedna fotografija koja je deo te celokupne slike, i ništa nam nije jasno jer pojedinačne slike nemaju nikakvo značenje. Publika već kod prve ili druge takve objave prestaje da reaguje, što dodatno ubija reach. Zato se često dešava da neku stranicu prati i više desetina ili stotina hiljada ljudi, a da na objavama imaju tek po nekoliko lajkova i veoma mali reach.

Retko se kreiraju ovakve objave tako da svaka pojedinačna slika ima nezavisno značenje. Treba puno vremena da se tako nešto osmisli, kreira, i objavi, a opet neće dati naročito dobre rezultate po pitanju reach-a. Jednostavno je pogrešno to raditi. Jedini izuzetak je sam početak, kada se tek kreira nalog, jer vas tada još uvek niko ne prati. Kasnije, kada dobijete pratioce, ne treba im servirati ovu vrstu objava. Još jedan problem je što, kada jednom objavite više spojenih fotografija, taj tempo morate konstantno pratiti. Ako ste na primer objavili 3 spojene fotografije, moraćete zauvek da objavljujete 3 fotografije odjednom, kako bi se na profilu uvek videle te 3 slike u nizu. Ovo je opet loše za reach, i, što je još gore, robujete toj strategiji. To će samo biti još jedna dodatna stavka o kojoj biste morali da brinete a koja nema apsolutno nikakvog efekta.

5. Izostanak objavljivanja više objava na samom početku

Kada brend tek započinje sa razvijanjem IG stranice, obično se napravi određeni plan objava – šta će se objavljivati i kada, koje će biti rubrike (vrste objava), itd. A kada se krene sa objavljivanjem, ukoliko je na primer planirano 12 objava mesečno, objavljuje se jedna po jedna objava 3 puta nedeljno. A pored toga ide kampanja. U čemu je ovde problem? Kada posetioci dođu na profil, gledaju ga kao celinu. Ukoliko se na profilu nalazi samo par objava, ljudi neće moći da stvore jasnu sliku o brendu zbog nedostatka sadržaja. Brendovi koji prave ovakve greške na Instagramu brzo će izgubiti pažnju posetilaca, pa oni neće zapratiti stranicu.

Na samom početku, pre bilo kakve kampanje, ili pre ručnog šerovanja i pozivanja da se zaprati stranica, za brendove i druge biznise je neophodno objaviti barem 15 do 25 objava, odmah, pre svega navedenog. Objave treba da budu napravljene po planu koji će se posle nastaviti. Kada dođu na vaš profil, posetioci na osnovu dosadašnjih objava stiču utisak o tome šta će dobiti od vaše stranice (koju vrstu contenta), i odlučuju da li će vas zapratiti. Isto je i sa sezonskim kampanjama – najavite kampanju sa više objava (3 do 6) pre nego što počnete sa ostalim aktivnostima.

6. Objavljivanje vizuala koji se ne vidi u potpunosti na svim mestima

Često viđamo da brendovi objavljuju vizuale koji nisu urađeni tako da se objava vidi kompletno na svim mestima prikaza koje koristi publika. Kao rezultat, dešava se na primer da, kada se gleda profil IG stranice, ispisi, određeni elementi, pa čak i glave ljudi, budu odsečeni. Takve objave gube smisao kada se gledaju sa stranice profila.

Poenta je da se svaki vizual pripremi tako da se na svim mestima nakon objavljivanja vidi kako treba. Ako objavljujete post u formatu 4:5, na feed-u će se prikazati cela objava. Međutim, kada neko posle gleda sa profila te stranice, objava treba da bude prilagođena formatu 1:1. Ukoliko se vaši ispisi ili glave ljudi nalaze u delovima koji se ne prikazuju na profilu, biće isečeni. Dakle, kad je video u pitanju, napravite cover koji odgovara svim formatima. Kada je u pitanju slika, smestite sve bitne delove (ispise, lica, prikaze proizvoda) u granice formata 1:1, iako je objava u 4:5 formatu.

7. Izostanak oglašavanja svih objava

Kao što smo već rekli, mnogi brendovi objavljuju samo radi objavljivanja, bez puno smisla, i bez originalnog contenta. Objavljuju tri puta nedeljno, ili, još gore, jednom dnevno. Ima čak i onih koji objavljuju 5 puta dnevno. Kvalitetan sadržaj uvek treba da bude na prvom mestu, čak i na uštrb količine. Organski reach je jako teško dostići, kao i nove pratioce, jer jednostavno postoji previše stranica i proizvodi se sve više sadržaja. Pritom ima sve više oglašivača, što sve utiče na mogućnost da IG prikazuje objave besplatno. Zato je bolje da objavljujete nešto 1 nedeljno, ali da to bude sadržaj koji ima određenu vrednost za publiku. Zatim oglasite tu objavu – platite Instagramu da vaš sadržaj vidi više nove publike. Danas za samo 100 evra u Srbiji možete da dosegnete od 20 do 50 hiljada naloga (zavisi i od niše, publike, vaše kreative). To uradite sa svakom objavom koju kreirate. I to je najbolja moguća strategija za većinu brendova kada su u pitanju objave. Uložite trud u kreiranje svojih objava, pa čak i ako na kraju dobijete 2 objave mesečno. Potom ih oglasite. Imaćete mnogo više uspeha.

Greške koje brendovi prave na Instagramu, kao što smo mogli videti, najčešće dolaze iz nedovoljnog poznavanja algoritma ove platforme. Svi brendovi, naravno, žele da postignu što bolje rezultate, i većina je spremna da uloži određene resurse u tu svrhu. Treba samo malo više pažnje posvetiti načinu na koji se mrežama pristupa, i rezultati će sigurno biti dobri.

Podela na generacijske grupe nailazi na mnoštvo kritika zbog zanemarivanja diverziteta u okviru samih generacija i stvaranja pogrešne i pojednostavljene slike o ljudima koji pripadaju nekoj od ovih grupa. Iako su ovakve kritike opravdane, smatramo da generacijsko razvrstavanje ima smisla u kontekstu digitalnog marketinga jer je činjenica da pripadnici različitih generacija imaju različite pristupe digitalnim medijima.

Kada želite da targetirate određenu generacijsku grupu, ključno je da imate na umu ove razlike kako bi vaša poruka stigla do prave publike i zaista dala rezultate kakve želite. Zato ćemo navesti one grupe koje čine najveći deo današnje digitalne publike, predstaviti njihove karakteristične odlike, i predložiti marketinške strategije koje bi najviše odgovarale svakoj od njih.

Bejbi bumeri – 1946-1964.

Bejbi bumeri su generacija rođena nakon završetka Drugog svetskog rata, definisana na početku time što je odrastala u uslovima prosperiteta i relativne političke i ekonomske stabilnosti. Dele se na dve podgrupe – one rođene do 1955. godine, i mlađe od toga. Prva grupa, Bumeri I, generalno se smatra generacijom koja je pobrala plodove ekonomskog razvoja, dok su Bumeri II osetili posledice postepenog opadanja životnog standarda. Na našim prostorima, ovo je generacija koju su dočekali rat i inflacija u trenutku kada su stvarali porodice i razvijali karijere ili biznise.

Ukoliko vaša ciljna publika potpada pod ovu starosnu grupu, moguće je da digitalni marketing nije prvo sredstvo za kojim biste želeli da posegnete, ali, prema statistikama, ovo možda ne bi bila najbolja odluka. Na svetskom nivou, 82% bejbi bumera koristi društvene mreže, a na internetu provode u proseku 27 sati nedeljno.

Najveći deo ljudi preko 50 godina koristi Facebook, dok je prva sledeća mreža po procentualnom udelu bejbi bumera, iznenađujuće, Pinterest. Jasno je dakle da je Fejsbuk kampanja najbolji način da dođete do ove generacije.

Kada je u pitanju jezik i stil obraćanja, ova generacija preferira profesionalniji pristup i jasan, precizan ton. Kada kreirate sadržaj za bejbi bumere, nemojte koristiti žargonske izraze. Ukoliko sastavljate reklamu ili opis proizvoda, iznesite sve bitne informacije koncizno (na primer kroz nabrajanja), i izbegavajte bilo kakav suvišan tekst.

Ukoliko koristite video sadržaj (kao što bi definitvno trebalo), koncentrišite se na sporije videe koji iznose veliki broj detalja. Bejbi bumeri imaju znatno veći raspon pažnje nego ostale generacijske grupe, i očekuju više informacija kako bi se odlučili na određenu akciju (kupovinu, pretplatu i slično).

Bejbi bumeri važe za generaciju koja razvija veću lojalnost brendu nego kasnije demografske grupe. Ovo sa sobom nosi i poverenje u brend kao koncept, a ne samo privrženost određenim brendovima. To znači da je, ako kao ciljnu publiku imate bejbi bumere, jako važno razvijati svoj brend i uspostavljati ga kao autoritet u oblasti od samog početka.

Generacija X – 1965-1980.

Pripadnici ove generacijske grupe nazivaju se i „izgubljenom generacijom“ jer ih je lako prevideti između dve veće grupe – bejbi bumera i milenijalaca. Oni i pokazuju odlike obe ove demografske grupe, pa je starije pripadnike generacije X po nekim aspektima moguće izjednačiti sa bejbi bumerima, a mlađe sa milenijalcima. Ipak, njihove specifičnosti se ne mogu zanemariti, naročito na našim prostorima.

Ova generacija odrasta u vreme kada sve više opada poverenje u državne strukture, velike korporacije i brendove. Za razliku od bejbi bumera, koji su verovali u opšti napredak, oni pokazuju veći stepen individualizma i lične preduzimljivosti. Iako nisu od najranijih godina bili izloženi modernoj tehnologiji, ipak su imali dovoljno vremena da se sa njom poznaju i ovladaju njom na sličan način kao milenijalci.

U Srbiji i okruženju, pripadnici generacije X odrastali su u vreme već pomenutih ratova i inflacije, tako da je njihovo poverenje u sistem još manje nego u ostatku sveta. Među njima širom sveta, pa i kod nas, postoji veliki broj preduzetnika.

S obzirom na to da se više oslanjaju na internet nego bejbi bumeri, za generaciju X je karakteristično da će istražiti vaš biznis onlajn pre nego što preduzmu određenu akciju. Čak i ako su za biznis saznali nekim drugim putem (televizija, štampani mediji, lična preporuka), možete očekivati da odmah nakon toga istraže vaše onlajn prisustvo.

Zbog toga, pre svega, treba da imate dobro uređen sajt. Nakon toga se pobrinite za SEO i uložite u Google Search kampanje kako biste povećali vidljivost u Google rezultatima.

Slično bejbi bumerima, i generacija X najviše vremena provodi na Facebook-u, mada je veliki deo njih poslednjih godina postao aktivan i na Instagramu. YouTube je takođe veoma popularan kod pripadnika ove generacijske grupe, pa će video kampanja na Google Ads mreži biti neizostavan deo vaše strategije.

Što se tiče načina obraćanja, ova demografska grupa bolje reaguje na nešto ličniji ton. Potrudite se da vaš sadržaj bude takav da se sa njim mogu povezati na ličnom nivou, i održavajte dobru direktnu komunikaciju sa svojom publikom i klijentima. Redovno odgovarajte na poruke i recenzije, i trudite se da eventualne probleme rešavate što brže.

Za razliku od milenijalaca, pripadnici generacije X su najčešće finansijski stabilni, sa formiranim porodicama i karijerama. Zbog ovoga je njihov fokus na bezbednosti i stabilnosti, pa i vaš nastup treba da bude prilagođen tome.

Velika razlika u odnosu na bejbi bumere ogleda se u odsustvu lojalnosti brendu. Njihovu lojalnost kompanija može dobiti kroz loyalty programe, dakle kroz akcije i popuste koji će im pružiti realnu vrednost, pre nego izgradnjom jakog brenda.

Milenijalci (Generacija Y) – 1981-1996.

Milenijalci su prva od dve generacijske grupe koje su većinski odrastale uz internet tehnologiju. Zbog ovoga, oni su još više okrenuti internetu nego generacija X, što se u mnogome odražava na njihove kupovne navike. Na njih je takođe uticala svetska ekonomska kriza iz 2007-2008. godine, jer je ovo vreme kad je deo njih otpočinjao karijere.

Osim ovoga, teško je izdvojiti odlike milenijalaca koje se mogu uzeti kao objektivne jer slika koja se o njima gradi u masovnim medijima ume puno da varira. Naići ćete na tvrdnje da su lenji, razmaženi, nesnađeni, ali i društveno angažovani, liberalni i slično. Nijedna od ovih tvrdnji ne može biti primenjena na čitavu generaciju, pa je pitanje šta se trenutno može uzeti kao pouzdano.

Kao još jedna činjenica o njima može se navesti to da su finansijski nestabilni. Dočekalo ih je veoma nepovoljno tržište rada, pa mnogi od njih pristaju na neplaćene ili slabo plaćene prakse, imaju privremene poslove, ili se okreću frilens angažmanima.

I pored svega toga, oni imaju veliku kupovnu moć, naročito kada je u pitanju onlajn trgovina. Iako čine samo 25% populacije, procenjuje se da obavljaju oko 50% svih onlajn kupovina.

Što se tiče kanala komunikacije, milenijalci se nalaze praktično na svim mrežama, s tim što se Instagram i YouTube mogu uzeti kao najvažniji za ovu generaciju.

Milenijalci bolje reaguju na sadržaj nego na klasične reklame. To znači da će radije pročitati/pogledati nešto što za njih ima vrednost po sebi i onda se odlučiti na kupovinu nego što će kupiti vaš proizvod/uslugu na osnovu reklame. Zato je jako bitno napraviti dobru content marketing strategiju ukoliko želite da dođete do ove generacijske grupe.

S obzirom na to da provode mnogo više vremena na internetu nego generacije koje im prethode, milenijalci konzumiraju i mnogo više sadržaja. Zbog toga će češće ignorisati sadržaj koji nije relevantan za njih, tj. sadržaj ili reklame koji ih ne targetiraju precizno.

Takođe važe za generaciju koja ne obraća pažnju samo na proizvod, već i na čitav brend, tj. vrednosti koje brend zastupa. Statistički su veće šanse da izgrade lojalnost prema brendu ako se kompanija koja iza njega stoji bavi ekološkim problemima i usklađuje svoje usluge sa njima, učestvuje u humanitarnim akcijama i slično. Inače su poznati po odsustvu lojalnosti brendu, tako da je ovo dobar način da se sa njima ostvari trajnija veza.

Milenijalci punoi recenzije, i najčešće će potražiti iskustva drugih pre nego što se odluče na kupovinu. Ovde se donekle izlazi iz oblasti marketinga – dobre ocene ćete dobiti ako su vaši proizvodi/usluge dobri.

Osim toga, potrudite se da ohrabrujete zadovoljne klijente da ostavljaju ocene na platformi koju koristite, kao i na Google Reviews, Trip Advisor-u i sl, i trudite se da što redovnije odgovarate na recenzije.

Izgradite jako onlajn prisustvo na svim društvenim mrežama. Dobro uređeni društveni nalozi su jak signal za milenijalce da je vaš biznis pouzdan.

Naravno, treba da uložite u dobar veb sajt. Savršena funkcionalnost se podrazumeva, ali milenijalci jako puno polažu i na estetiku veb sajta. Zastareo i slabo održavan veb sajt će ih odbiti.

Generacija Z – 1997-2012.

Pripadnici ove generacije, poznati i kao zumeri, odrastaju u vreme kada je dominacija interneta u svakodnevnom životu već uveliko uspostavljena. Ovo je dovelo do toga da oni provode više vremena u digitalnom okruženju čak i od milenijalaca, ali takođe ih je učinilo generacijom koja je najsvesnija socijalnih, ekoloških i političkih problema.

Oni više pažnje posvećuju i svom zdravlju, pa procentualno konzumiraju daleko manje alkohola nego milenijalci (i ostale generacijske grupe), i češće se odlučuju za zdravije režime ishrane.

Slično milenijalcima, i oni očekuju od brenda da propagira vrednosti slične njihovim, i na osnovu toga mogu razviti lojalnost. Pošto su kompanije odavno shvatile da je ovo najbolji put za približavanje mlađim generacijama, neke su u tome vrlo uspešne, pa zumeri imaju veću generalnu lojalnost brendu nego milenijalci. S druge strane, oni će lakše prepoznati napore određene kompanije da neiskreno imitira njihove vrednosti, što će ih odbiti od datog brenda.

Influenser marketing doživeo je svoj procvat u vreme kada je generacija Z postala aktivna na tržištu. Kao generacija koja ceni autentičnost i personalizovanost sadržaja, najviše poverenja u proizvod će steći ako im je on prezentovan od strane nekoga sa kime mogu da se identifikuju.

Iako provode više vremena na TikToku nego ostale generacije, i za njih je Instagram veoma bitna platforma kada je u pitanju ostvarivanje odnosa sa brendovima jer je najveći broj influensera još uvek na Instagramu.

TikTok, sa druge strane, zahteva sasvim drugačiju marketing strategiju. Reklamni sadržaj na ovoj platformi treba da bude potpuno uklopljen u TikTok način komunikacije, sa praćenjem trendova, korišćenjem popularnih zvukova, i, opet, saradnjom sa poznatim TikTokerima.

Zašto su generacijske grupe bitne za digitalni marketing?

Kao što se može zaključiti iz našeg članka, različite generacijske grupe koriste različite platforme i preferiraju različite načine komunikacije. Neke od ovih specifičnosti se mogu svesti na razliku u godinama, pa se može spekulisati da će i milenijalci za 20 – 30 godina bolje reagovati na sporije i duže videe i slično. Ipak, pri pravljenju marketinške strategije danas treba poznavati trenutno stanje na tržištu i uskladiti se sa njim.

Besplatni video sadržaj postao je izuzetno tražen zbog porasta popularnosti videa na digitalnim kanalima. Korisnici društvenih mreža pokazuju jasnu naklonost ka videu, a digitalne platforme prate i poštuju preferencije svoje publike. Digitalni marketing se po prirodi stvari prilagođava ovim promenama, pa je tako nama, digitalnim marketarima, video materijal postao izuzetno dragocen. Kako ne možemo svi uvek doći do originalnog materijala, često se okrećemo stock videu kao najboljem rešenju. Mi smo odlučili da ono što smo naučili kroz rad sa različitim video stock veb sajtovima podelimo sa vama, tako da smo sastavili listu najpopularnijih sajtova ove vrste. Pisali smo o njihovim prednostima i manama, stvarima na koje treba da obratite pažnju, kao i o generalnim argumentima za i protiv stock videa.

Zašto treba da koristite besplatni stock video sadržaj?

Najjasniji znak da video uzima potpunu prevlast nad fotografijom bio je momenat kada je najpopularnija platforma za deljenje fotografija objavila da svoj fokus prebacuje na video.

Mnogo pre ovoga bilo je opšte poznato da videi na Instagramu postižu dva puta veći engagement nego fotografije; YouTube korisnici odgledaju više od milijardu sati videa dnevno, dok TikTok publika pogleda milijardu individualnih klipova na dan. Video tako ima veliku prednost u odnosu na druge vrste content marketinga kada je u pitanju popularnost kod publike.

Imajući sve ovo na umu, nije pitanje da li treba da kreirate video sadržaje. Pitanje je da li ste već počeli, i, ako niste, kada ćete?

Video produkcija je skupa. Dobra video produkcija je veoma skupa. Mi se uvek zalažemo za originalni sadržaj (zato ga i kreiramo u sopstvenoj produkciji), ali znamo da nije moguće uvek koristiti isključivo originalne snimke (zato ni mi ne koristimo isključivo originalni materijal). Neko ne može da izdvoji budžet za video produkciju, pa traži besplatnu alternativu. Uz malo mašte i dobre montažerske sposobnosti, stock video možete pretvoriti u zanimljiv post za društvene mreže, pa čak i kreirati dobru reklamu.

Čak i ako možete da priuštite video produkciju, nemoguće je snimiti baš sve što vam treba (verujte nam, pokušali smo). Ne možete uvek obezbediti savršenu lokaciju, modele, godišnja doba itd. Na kraju, to što nešto možete platiti, ne znači da vam se uvek i isplati.

Prva negativna strana stock video materijala (i stock materijala uopšte) je to što se ne možete osloniti na to da ćete uvek pronaći ono što tražite. Pametno je sniziti očekivanja i ne ciljati na savršeni video koji ste zamislili pre pretrage. Zalazak sunca koji tražite možda neće obasjavati planine, devojka koja kuca na laptopu možda neće imati naočare i kratku kosu, ali ćete često naći nešto što je dovoljno dobro.

Druga negativna strana je to što ovaj materijal ne koristite samo vi. Na sadržaj koji ste vi upotrebili ćete naići i u tuđim videima.

Zbog svega ovoga, treba znati kada se može koristiti stock materijal. To je nešto što treba da odredite sami, na osnovu svojih potreba i platežnih mogućnosti.

Ovde je jako bitno voditi računa o tome u koje svrhe smete koristiti određeni sadržaj. Nemaju svi stock veb sajtovi istu politiku, pa ćemo se kod svakog sajta o kome pišemo osvrnuti i na licencu ili licence koje se primenjuju na njihov besplatni video sadržaj.

Uzevši sve ovo obzir, postoji bar jedan slučaj kada apsolutno svi mogu da koriste besplatni stock video. Demo materijal koji šaljete klijentima kao predlog sadržaja koji možete kreirati ne mora da bude napravljen od originalnih snimaka. On vas ne stavlja u opasnost od povrede autorskih prava, i ne mora da bude jedinstven ni potpuno precizan. Ako na stock veb sajtovima pronađete materijal koji može da prenese sliku vaše vizije klijentu, možda nema potrebe da trošite resurse na snimanje.

Zašto ne samo jedan veb sajt za besplatni video?

Kao i kada su u pitanju besplatne fotografije, i za besplatne videe važi da jedan veb sajt neće biti dovoljan da pronađete sve što vam treba. Različiti sajtovi imaju različite koncepte i naginju različitim stilovima. Takođe, nijedan sajt nema beskonačnu ponudu sadržaja, tako da ćete nekad malo duže tragati dok ne dođete do nečega što vam odgovara. Naša lista najboljih sajtova za besplatni video sadržaj će vam to traganje učiniti lakšim.

Pixabay

Pixabay je najpoznatiji kao sajt za besplatne stock fotografije, ali takođe ima i veliku kolekciju besplatnih stock videa. Videi na ovom sajtu su dobrog kvaliteta i pokrivaju raznolika tematska područja. Najčešće su kraći od jednog minuta, i većina dolazi u full HD rezoluciji (s tim što možete odabrati da ih skinete i u nekom od manjih formata). Iako u manjoj meri, na sajtu ima i 4k videa, kao i animacija i loop klipova. Videi su dobro indeksirani, ali ne postoji opcija filtriranja prilikom pretrage, tako da ne možete pretražiti samo 4k videe ili samo videe u vertikalnom formatu, kao na nekim od drugih sajtova.

Pixabay videi podležu istoj licenci kao i fotografije na ovom sajtu – Simplified Pixabay License. Pod ovom licencom, sadržaj možete koristiti u komercijalne ili nekomercijalne svrhe bez atribucije (navođenja autora), osim ako je drugačije naznačeno prilikom skidanja videa. Nije dozvoljeno samo preprodavanje neizmenjenog materijala, korišćenje materijala radi kreiranja uvredljivog sadržaja ili impliciranje da brendovi ili lica koji se u stock videima mogu prepoznati imaju direktne veze sa proizvodom ili uslugom koje reklamirate.

Videvo

Videvo je još jedan sajt sa velikim izborom kvalitetnog video materijala. Za razliku od Pixabay-a, ova platforma ima i plaćeni („premium“) sadržaj, tako da, ako ne želite da se pretplatite, treba da odčekirate „premium clips“ filter kako biste pregledali samo besplatni video materijal. Pretraga na Videvo sajtu je pojednostavljena time što materijal možete filtrirati prema dužini, rezoluciji, kategoriji, ili tipu licence. Kod licence upotreba Videvo platforme postaje malo složenija. Materijal na ovom sajtu može biti licenciran na nekoliko načina. Detaljno o tome možete čitati u vodiču na njihovom sajtu, a mi vam dajemo pojednostavljeni presek.

• Royalty-Free License vam dozvoljava da upotrebljavate materijal bez atribucije. Nije dozvoljeno samo redistribuiranje neizmenjenih videa.
• Videvo Attribution License je slična prethodnoj licenci, s tim što ovde morate navesti autora. Creative Commons 3.0 za razliku od prethodne dve licence, omogućava i redistribuciju na drugim platformama, ali ne i preprodaju neizmenjenog materijala. Takođe, pri svakoj upotrebi morate navesti autora videa.
• Public Domain License znači da sa materijalom možete raditi šta god želite.

Ipak, bez obzira na licencu, prilikom skidanja svakog videa morate obratiti pažnju da li je označen kao „Editorial use only“, što znači da se ne može koristiti u komercijalne svrhe. Više o tome šta editorial use podrazumeva možete pročitati ovde.

Pexels

Pexels je, slično kao Pixabay, nastao kao sajt za besplatne stock fotografije, ali je s vremenom u svoju ponudu uključio i besplatni video materijal. Oba ova sajta trenutno su u vlasništvu Canve (Pexels od 2018, a Pixabay od 2019. godine), pa je i Pexels licenca identična Pixabay licenci, koju smo već opsiali.

Materijal na Pexels-u možete filtrirati prema orijentaciji i veličini, i možete ga skinuti u odabranoj rezoluciji. Izbor je prilično veliki, s tim što kvalitet ume puno da varira. Ovde ćete naći i veliku kolekciju mockup videa koji uključuju green screen, po čemu se Pexels izdvaja od ostalih sajtova na našoj listi.

Adobe Stock Free Collection

Adobe Stock Free Collection se sastoji iz 70000 besplatnih videa, fotografija, ilustracija i templejta koje je Adobe stavio na raspolaganje svim korisnicima. Kao što bi se i očekivalo od ove kompanije, videi koji se ovde nalaze su najčešće dobrog kvaliteta, a katalog je dobro indeksiran. Naravno, pored svakog videa koji odaberete biće vam ponuđeno još sličnih klipova koji nisu besplatni tako da možete odabrati neki od njih ukoliko ste ipak spremni da platite. Ovaj sajt nudi i besplatne animacije i animirane pozadine, a veliki broj njihovih videa dostupan je i u 4k rezoluciji.

Videezy

Videezy nudi besplatne stock videe, animacije i After Effects templejte, tako da na ovom sajtu možete pronaći mnogo stvari koje će vam pomoći pri svakom video projektu. Kvalitet je i ovde nekonzistentan, ali videi višeg kvaliteta ipak preovlađuju. Sav materijal sa Videezy može biti korišćen samo uz atribuciju. Često se moći naići na tvrdnje da ovaj sajt ima najbolju ponudu snimaka dronom. Mi se možemo složiti da je njihova kolekcija ovakvih snimaka veća od prosečne, ali po kvalitetu ipak zaostaju za veb sajtovima kao što su Pexels i Pixabay.

Videezy ima i materijal koji nije besplatan, tj. neophodno je pretplatiti se kako biste ga skinuli. Uz ovaj sadržaj nije neophodna atribucija.

Mixkit

Mixkit je platforma koju je osnovao Envato, pretplatnički servis za digitalna kreativna sredstva. Envato je jedan deo svojih proizvoda učinio besplatnim, i tako je nastao Mixkit. Na ovom sajtu neće pronaći samo besplatni video sadržaj, već i besplatnu stock muziku, zvučne efekte i video templejte. Svaki tip sadržaja ima zasebnu licencu, tako da treba da pročitate kako određeni proizvode možete upotrebiti pre nego što ga skinete. Njihovu stok muziku, na primer, možete koristiti u YouTube videima, ali ne i u video igrama.

Što se videa tiče, oni mogu potpasti pod „Stock video free license“ ili „Stock video restricted license“. Predlažemo da i njih pročitate pre upotrebe materijala, ali u suštini, „Restricted“ licenca vam dozvoljava da videe koristite samo za lične projekte. Videi koji su pod ovom licencom takođe dolaze samo u standard HD rezoluciji, i u višoj rezoluciji se mogu kupiti sa Envato sajta.

Coverr

Coverr je nastao kao projekat preduzetnika kojima je trebao kvalitetan video sadržaj za promovisanje njihovih proizvoda. Baza njihovih videa je rasla, pa sada uključuje hiljade videa koje možete besplatno skinuti i koristiti. Za korišćenje njihovog materijala ne postoje nikakva ograničenja, pa ne morate razmišljati o licencama i atribuciji autora. Videi su podeljeni u tematske kategorije, i sav materijal je u full HD rezoluciji.

Dareful

Dareful je sajt sa manjim brojem videa ali svi videi koje ovde pronađete su vrlo visokog kvaliteta, i svi su u 4k rezoluciji. Svi snimci su delo jednog videografa – Džoela Holanda, i potpuno su besplatni za korišćenje. Ako tražite lepe pejzaže ili snimke dronom, ovde će sigurno biti nečega za vas, pošto oni čine najveći deo kolekcije. Materijal možete koristiti u komercijalne i nekomercijalne svrhe, ali je atribucija obavezna.

Splitshire

Splitshire je sajt iza koga takođe stoji jedan autor. Daniel Nanesku je veb dizajner koji je svoje fotografije i videe učino besplatnim za upotrebu. Na ovom sajtu ne možete pretraživati videe, već samo možete birati između ponuđenih videa u galeriji. Videe sa ovog sajta možete koristiti u bilo koje svrhe osim za preprodaju ili u okviru projekata sa neprimerenim sadržajem kao što je rasizam, govor mržnje i slično.

Vidsplay

Vidsplay je još jedan mali sajt sa videima konzistentnog kvaliteta. Ukoliko vam trebaju videi iz neke od tematskih kategorija koje oni nude (Water, Sky, Trees itd), ovde možete pronaći dosta materijala koji ćete moći da koristite besplatno uz atribuciju. Ispod svakog videa možete pročitati detalje o njemu (rezoluciju, frejmrejt i opis videa). Kolekcija svake nedelje dobija nove videe, pa stalno možete očekivati da nađete nov materijal.

Mazwai

Mazwai je sajt koji nudi video sadržaje raznolikog kvaliteta i širokih tematskih okvira. Neki od njihovih videa su dostupni samo u standard HD rezoluciji, dok su neki 4k kvaliteta, i ne možete birati u kojoj rezoluciji ćete skinuti videe. Na neke od videa je primenjena Creative Commons 3.0 licenca, pa ih možete koristiti u bilo koje svrhe uz atribuciju. Ostali su pod Mazwai licencom, što znači da atribucija nije neophodna.

Free Nature Stock

Free Nature Stock je stock sajt sa vrlo određenom koncepcijom. Kao što se iz naziva može zaključiti, ovde se nalaze samo fotografije i videi koji prikazuju prirodu. Videi su u full HD ili 4k rezoluciji, i sav materijal je besplatan za korišćenje bez atribucije.

Motion Elements

Motion Elements je još jedna pretplatnička platforma sa kreativnim digitalnim sredstvima. Deo njihovih proizvoda je besplatan, između ostalog i široka kolekcija stock videa. Da biste mogli da skinete videe sa ovog sajta morate napraviti besplatan nalog, uz koji ćete dobiti 5 besplatnih preuzimanja nedeljno. Neki od njihovih videa su obeleženi kao „Editorial use only“, tako da prilikom preuzimanja treba da obratite pažnju na ovo. Kvalitet videa nije uvek na zavidnim nivou, pa se ovom sajtu možete okrenuti ako vam zatreba materijal koji ostavlja utisak autentične amaterske produkcije.

Ukoliko vam samo povremeno treba besplatni video materijal, jedan od većih sajtova bi možda mogao biti dovoljan za vas. Međutim, ukoliko sa stock videima posežete često, sigurni smo da će vam veći izbor izvora olakšati kreativni proces. Vaša content marketing strategija mora uključivati videe, i nedostatak materijala ne mora da vas u tome sprečava. Našem blogu se možete vraćati kao podsetniku svaki put kad vam zatreba materijal sa nekog od manje poznatih sajtova, a mi ćemo ažurirati svoju listu svaki put kad otkrijemo neki novi. Za još korisnih tema koje se tiču digitalnog marketinga, nastavite da pratite naš blog.

Deljenje linkova na Instagramu je konačno dostupno svim korisnicima. Dugo su postojala ograničenja po pitanju toga ko može postaviti link u svoj Instagram story. Ova opcija bila je omogućena samo korisnicima koji imaju preko 10.000 pratilaca i onima sa verifikovanim nalozima. Krajem 2021. godine, Instagram je objavio da se ovo menja, na radost mnogih „običnih“ korisnika ove platforme. Pročitajte šta se tačno promenilo, šta su mogući uzroci promene, i koji su očekivani rezultati koje će ona doneti.

Izmene vezane za Instagram story link

Ako se bavite digitalnim marketingom, znate da je ovo izmena na koju smo svi dugo čekali. Upućivanje publike sa storija na link u opisu profila nije dovoljno efektivno, i prihvatali smo ga samo kao najbolju ponuđenu opciju. Vest da se deljenje linkova u storijima omogućava svima pojavila se 27. oktobra 2021. godine. Instagram kao razlog za ovu promenu navodi želju korisnika mreže koji nisu imali opciju deljenja linkova da podele stvari koje su im bitne sa prijateljima i porodicom.

Šta je Instagram story

Instagram story je opcija uvedena u avgustu 2016. godine, po uzoru na Snapchat aplikaciju. Ova opcija omogućava korisnicima da podele svoje slike ili videe sa svojim pratiocima na 24 sata, nakon čega one nestaju. Instagram nije jednostavno kopirao ovu ideju sa Snapchat-a. Inovacije koje su oni uneli bili su opcija da se sadržaj pauzira, kao i dodavanje filtera. Filtere je Snapchat kasnije uveo po uzoru na Instagram.

Kako da dodate link u svoj Instagram story?

Link možete dodati u instagram story uz pomoć link stikera. Na vašem storiju biće prikazan stiker sa URL adresom koju ste uneli, i, kada drugi korisnici dodirnu taj stiker, biće preusmereni na tu adresu.

Pored samog postavljanja linka, bitno je uključiti i tekst koji će funkcionisati kao poziv na akciju (Call to Action). Poziv na akciju može glasiti: Pročitajte više, Pogledajte ceo video, Poručite direktno, Više informacija i slično. Poziv na akciju je standardni deo svakog oglasa, tako da je esencijalan ukoliko putem storija promovišete proizvod ili uslugu. Direktno saopštavanje narednog koraka statistički povećava šansu da ljudi taj korak naprave, naročito u slučaju kada su neodlučni ili slabo motivisani. Dobro osmišljen poziv na akciju može napraviti veliku razliku u performansu oglasnog storija. Ipak, važno je ne preterati i ključiti više od jednog poziva na akciju, što je česta greška u copywritingu.

Ipak, poziv na akciju nije pogodan samo za promotivni sadržaj. Može biti od pomoći i ako Instagram koristite u privatne svrhe. Deljenje linkova putem storija je još uvek relativno nova opcija, i mnogi korisnici ne znaju za nju. Uključivanjem poziva na akciju, povećavate šanse da vaši pratioci uoče link i da do njih dođe sadržaj koji ste želeli da podelite.

Tekst link stikera

U decembru prošle godine uvedena je još jedna izmena u vazi sa time kako se link može dodati u Instagram story. Naime, omogućeno je da se na samom link stikeru umesto URL adrese koju ste uneli pojavi tekst koji sami birate. Isti update doneo je i opciju promene boje teksta linka. Ovo je korisno iz više razloga.

Pre svega, ovo vam omogućava bolju estetsku uređenost storija. Tekst linka nije uvek tako reprezentativan, pa je svakako bolje imati opciju da napišete šta god želite.

Još bitnija prednost koju ovo donosi je to što tekst poziva na akciju ne morate postavljati kao odvojeni tekst. Poziv na akciju može biti integralni deo linka, što štedi prostor na vašem storiju, i čini sam poziv razumljivijim.

Učinite svoje storije interaktivnim

Instagram storiji su interaktivni utoliko što svako ko ih vidi može da odgovori ili reaguje na njih. Jedan korak dalje u interaktivnosti je dodavanje stikera za anketu (Poll Sticker) ili stikera za pitanje uz link u Instagram story. Sa stikerom za anketu, dobijate podatke o tome ko je sve odgovorio na anketu, i opciju da pošaljete poruku svakome od njih. Imaćete rok od 24 sata da im pošaljete poruku.

Uticaj na Instagram marketing

Instagram story je opcija koju dnevno koristi 500 miliona Instagram korisnika. Nema sumnje da su oni veoma moćno oruđe za širenje poruka, oglašavanje ili kreiranje svesti o brendu. Već smo spomenuli da je upućivanje publike na link u opisu profila bio ne sasvim idealan metod za usmeravanje saobraćaja ka veb sajtu, ali sada se postavlja pitanje koliko su linkovi na samom storiju efektni. Prema podacima iz 2021. godine, između 15% i 25% korisnika je pratilo linkove iz storija onih naloga koji su imali ovu opciju pre apdejta. Ovo su veoma dobri rezultati, pa se može pretpostaviti da je upravo ova statistika i motivisala Instagram da opciju proširi na sve korisnike.

Statistika takođe pokazuje da je trećina svih storija sa najviše pregleda postavljena od strane kompanija. To znači da korisnici i te kako imaju interesovanje za ovakav sadržaj od strane brendova koje prate. Dodavanjem linkova u storije oni će, dakle, nesumnjivo stići do velikog broja ljudi.

Instagram nije nagovestio da postoje bilo kakvi planovi za uključivanje linkova u ostale segmente platforme. To znači da i dalje ne možete uključivati linkove u postove, i nemamo razloga da se nadamo da će se to uskoro promeniti. Instagram postovi imaju reach između 13% i 27%, nasuprot storijima koji se kreću između 2% i 9%. Očigledno je da bi linkovi u postovima bili još korisniji, ali nije iznenađenje da Instagram izbegava da uvede ovu promenu.

Opcija deljenja linkova putem storija neće biti dostupna novim Instagram nalozima, kao ni nalozima koji dele sadržaj poput govora mržnje ili dezinformacija, kako bi platforma ostala bezbedna. To takođe važi za sve korisnike koji na bilo koji način krše smernice Instagram zajednice. Nije naznačeno posle koliko vremena se nalog više ne smatra “novim”, to jest kada novi korisnici mogu očekivati da dobiju ovu opciju.

Izvor: Freepik

Danas svi znamo šta je influenser, ali, kada treba preciznije da objasnimo to što “znamo”, shvatićemo da možda i nismo tako sigurni. Mi smo odlučili da vas ove nedoumice rešimo, pa se u ovom članku trudimo da definišemo pojam “influenser” i predstavimo osnovne tipove influensera. Takođe se bavimo pitanjem kako odabrati pravog influensera za saradnju, i ispitujemo zakonske okvire influens marketinga.

Šta je influenser zapravo?

U najširem smislu, influenser je osoba koja može da utiče na ponašanje drugih ljudi zbog veličine svoje publike ili na osnovu lične moći ubeđivanja. Dakle, osim brojnosti publike, ličnost uticajnom može učiniti i autoritet ili reputacija koju ona ima u okviru manje zajednice. Influenseri bi trebalo da imaju neko specijalizovano znanje, autoritet ili dobru informisanost i upućenost u određene teme. Može da bude i neko ko propagira određene stavove, životni stil ili šta god (npr. svoje teellooo 🙂 ). Na ovaj način, njihovo postojanje i prisustvo u niši, čini ih korisnom lansirnom rampom za brendove u potrazi za kredibilitetom.

Influenseri mogu ostvariti saradnju sa bilo kojim brendom, ali je bolje i prirodnije da se okrenu brendovima sa kojima će se bolje uklopiti. Na ovaj način influenser može da promoviše usluge ili proizvode koji zaista mogu pomoći njegovoj publici i edukovati je. Jednostavno, trebalo bi da se na neki način taj influenser i taj brend stope. Da se dobro upakuju kao slatkiši za Novu godinu i tako da se ponude ciljanoj publici. Još jedna stvar koja je izuzetno važna i za influensere i za brendove, jeste da probate da ostvarite saradnju u kontekstu edukacije vernih pratilaca. Iz marketinškog ugla, influenser je osoba koja svojim uticajem usmerava kupovne odluke svojih pratilaca. Monetizuje svoj uticaj. Mora da se živi od nečega. Saradnja sa influenserima i influens marketing uopšte je zato vrlo popularna vrsta content marketinga.

Influens marketing nije nov kao koncept. Poznate ličnosti počinju da koriste svoju popularnost u svrhu promovisanja proizvoda još početkom 20. veka. Jedan od iznenađujućih primera ovoga je Mark Tven, koji je reklamirao brendove kao što su penkala, oprema za brijanje, viski, odeća, pa i sopstveni brend cigara.

Sa razvojem društvenih mreža, ubrzano se povećava doseg (reach) koje javne ličnosti imaju, pa se i njihova uloga u marketingu povećava i postaje složenija. Promovisanje brendova postaje osnovni izvor prihoda određenih javnih ličnosti. Tako reč influenser dobija danas rašireno značenje, gde praktično predstavlja zanimanje po sebi.

Tipovi influensera prema poreklu popularnosti

Nakon pitanja “Šta je influenser?” dolazi dilema koje sve kategorije influensera postoje. Influenseri se, pre svega, mogu podeliti prema poreklu popularnosti. Ovde postoje tri osnovne grupe: slavne ličnosti, eksperti u određenoj oblasti i content kreatori.

Slavne ličnosti

Slavne ličnosti su one osobe koje su popularnost stekle u oblastima kao što su muzika, film, sport i slično. Takve osobe svoju slavu mogu iskoristiti za promovisanje brenda putem televizije, novina, ili javnih događaja. Ipak danas, i oni najčešće vrše promocije putem društvenih mreža jer je ovaj pristup jeftiniji i često efikasniji. Primer zvezde influensera je Ivana Španović, naš ponos i svetski popularna atletičarka.

Eksperti u određenoj oblasti

Eksperti u određenoj oblasti se uspostavljaju kao autoritet za datu nišu, pa njihovo mišljenje ima jak uticaj na sve koje ta oblast interesuje. Oni često imaju i veliku online publiku, što znači veliki reach za potencijalni partnerski brend. Naravno, s obzirom na to da njihov uticaj počiva na autoritetu, oni moraju biti naročito pažljivi sa izborom proizvoda ili usluga koje će promovisati. Saradnja sa brendovima koji imaju lošu reputaciju ili promovisanje nekvalitetnih proizvoda može naškoditi poverenju koje imaju kod svoje publike.

Content kreatori

Content kreatori su popularne online ličnosti koje proizvode određene sadržaje. To mogu biti blogeri, vlogeri, kreatori podkasta, pa i gejmeri. Plasiranjem svog sadržaja putem određene platforme, oni mogu steći popularnost koja im donosi priliku za promovisanje proizvoda. Jedan od najpoznatijih influensera iz ove kategorije je PewDiePie, gejmer sa preko 100 miliona pretplatnika na YouTube-u.

Tipovi influensera prema broju pratilaca

Druga bitna podela je podela prema broju pratilaca. Po ovom kriterijumu izdvajaju se mega-influenseri, makro-influenseri, mikro-influenseri, i nano-influenseri.

Mega-influenseri

Mega-influenseri su osobe koje imaju preko milion pratilaca. Za njih je karakteristično da imaju vrlo raznoliku publiku, sa raznorodnim potrebama i interesovanjima. Zato se može reći da su oni slavni, pre nego uticajni. Njihov odnos sa pratiocima nije naročito blizak, tako da je najveća prednost saradnje sa njima veliki reach koji se može dobiti kao i poistovećivanje sa tim ličnostima.

Makro-influenseri

Makro-influenseri imaju između 500 hiljada i milion pratilaca. Njihova publika je i dalje vrlo široka, ali najčešće jeste profilisana bar po nekom kriterijumu. Saradnja sa influenserima iz ovog ranga može biti dobra opcija za brend koji želi da targetira širu demografsku grupu, na primer mlađe osobe muškog pola.

Mikro-influenseri

Mikro-influenseri mogu imati između hiljadu i 100 hiljada pratilaca. U ovoj kategoriji se najčešće nalaze influenseri koji su eksperti iz određene oblasti, ili osobe koje se specijalizuju za jednu temu. Oni generalno imaju bliskiji odnos sa svojim pratiocima, a njihova publika je uniformnija. Zbog ovoga su mikro-influenseri poželjni za saradnju sa brendovima koji žele precizno da targetiraju osobe zainteresovane za određenu nišu.

Nano-influenseri

Nano-influenseri su se relativno skoro pojavili kao kategorija, sa promenom stava po pitanju toga šta je najmanji broj pratilaca koje influenser može da ima. Oni imaju manje od 1.000 pratilaca, pa se njihov uticaj najčešće ispoljava u okviru neke vrste lokalne zajednice.

Kako odabrati pravog influensera?

Prvi kriterijum koji treba imati na umu pri odabiru influensera za saradnju je kontekst. Ovo znači da influenser sa kojim sarađujete treba da bude iz iste oblasti kao proizvod/usluga koju želite da promovišete. Ako se bavite prodajom fotografske opreme, ili reklamirate svoj kurs fotografije, saradnja sa profesionalnim sportistom možda ne bi imala najbolji efekat.

Kontekstualno podudaranje je važno pre svega zbog dobrog targetiranja. Influenser koji ima veliki broj pratilaca, ali nije iz vaše niše, daće slabe rezultate jednostavno zbog toga što njegova publika nije zainteresovana za vaše proizvode. U isto vreme, ličnost sa većim brojim pratilaca će verovatno naplaćivati više, tako da su dobre šanse da vam se saradnja ove vrste ne bi isplatila.

Kontekst, zatim, treba uzeti i u širem smislu. Čak i kada vaš proizvod nije strogo ograničen jednom nišom, važno je da influenser bude “kompatibilan” sa brendom. Ako vaša kompanija promoviše zdrav život, nećete ostvariti saradnju sa influenserom koji je poznat po npr. konzumiranju alkohola i sl.

Zatim, jako bitne stvari su reach (do koliko publike realno može doći objava), broj i procenat angažovanja publike (engagement, engagement rate) na objave. Iako je važno da influenser sa kojim sarađujete bude iz vaše oblasti, kontekstualno podudaranje neće puno značiti ako je publika premala, ili ako nije aktivna na objavama. Šta je dovoljan broj pratilaca koje jedan influenser treba da ima zavisi od vaših trenutnih ciljeva ali i budžeta naravno. Na kraju, odnos značaja kontekstualnog podudaranja i broja pratilaca pomera se u zavisnosti od širine vaše ciljne publike. Brend koji prodaje odeću za tinejdžere ima veću slobodu pri izboru influensera nego npr. firma koja proizvodi alat za ručnu obradu drveta. Kada je kategorija koju ciljate toliko široka da uključuje sve tinejdžere, post od osobe koju prati više miliona tinejdžera može biti od značaja za brend. Tada postaje manje važno da li je u pitanju gejmer, muzičar ili sportista. Ovde svakako ostaje bitan kontekst u širem smislu. Čak i kada je broj pratilaca vaš osnovni kriterijum pri izboru influensera, razmislite, da li će to dugoročno da vam donese određene benefite. Na saradnju influensera i brendova treba gledati dugoročno, i kroz prizmu edukacije i malko humora. Nemojte gledati kratkoročno na saradnju, jer će i rezultati biti vrlo verovatno isti takvi, kratkorični i nedovoljni.

Pored konteksta i broja pratilaca, treba obratiti pažnju na aktivnost influensera. Ovde se misli na broj postova kao i interakciju sa publikom. Influenser koji ima aktivniji odnos sa pratiocima gradi kod njih veće poverenje, pa je i njegov uticaj veći. Komentari i odgovaranje na poruke pritom imaju veću vrednost nego jednostavni lajkovi na komentarima pratilaca. Ali, ovo se neće često videti na nalozima, jer iziskuje bolju organizaciju i dodatno vreme ili nekoga ko će se time baviti u ime influensera.

Kvalitet materijala koji influenser postavlja na svoje profile je još jedan činilac koji utiče na njegovu komplementarnost sa vašim brendom. Pre nego što krenete u potragu za saradnikom, treba da odlučite šta je najpogodnije za vaš biznis – influenser sa visoko stilizovanim sadržajem, ili neko sa materijalom koji ima nižu produkcijsku vrednost, ali zbog toga deluje prirodnije.

Način oglašavanja i zakonska regulativa

Porast popularnosti takozvanog native advertajzinga doveo je do brisanja granica između sponzorisanog i nesponzorisanog sadržaja. Plasiranje proizvoda, kao prethodnik native advertajzinga, podrazumevalo je umetanje promocije u osnovni (prirodni, native) sadržaj. Native advertising, s druge strane, podrazumeva stapanje promocije i sadržaja sa ciljem da se promocija zamaskira kao “iskrena” preporuka.

U 13. članu Zakona o oglašavanju Republike Srbije stoji: „Ako se oglasna poruka pojavljuje zajedno sa drugim informacijama koje nemaju oglasnu prirodu, oglasna poruka mora biti jasno označena oznakom prepoznatljivosti.“ Ovo znači da je svaka promocija proizvoda od strane influensera koja nije jasno naznačena kao takva ilegalna prema našem zakonu. U praksi se ovakvi slučajevi retko sankcionišu (barem zasad), ali to nije jedini problem koji ova praksa nosi. Ne želeći da ulazimo u etičke probleme native advertising-a, postavićemo samo pitanje njegove dugoročne održivosti. Influenseri, naime, svoj uticaj grade na poverenju koje imaju kod svojih pratilaca. Pošto je javnost sve više svesna marketinških praksi kao što je native advertising, manje su šanse da će bilo koja promocija biti shvaćena kao nesponzorisana preporuka. U ovakvom slučaju, jedino što se dešava je gubljenje poverenja u datog influensera zbog utiska da nije iskren prema svojoj publici. Ovo bi dalje moglo dovesti do generalnog pada efektivnosti influens marketinga.

Izbor pravog influensera za saradnju može delovati komplikovano, ali dobra strana je to što se ne morate ograničiti na jednog influensera (sve dok vam to budžet dozvoljava). Sa vremenom ćete otkriti koji tip influensera najviše odgovara vašem biznisu. Jedina stvar koju obavezno treba održavati kao konstantu je vernost brendu (ovo smo već naveli kao kontekst u širem smislu), jer time osiguravate da se nećete udaljiti od svoje ciljne publike.

Mnogo ljudi je čulo, ali dosta njih zapravo ne zna šta je Copywriting? Ovaj profesionalni poziv je jedan od najkreativnijih na tržištu rada. Poslednjih decenija je doživeo ekspanziju, internet era ga je unapredila pojavom digitalnog marketinga i SEO tehnika, a copywriteri svoju motivaciju pronalaze i u ličnim aspiracijama.

Blog o copywritingu je kao pisanje o pisanju, što znači da je potrebno biti duplo znatiželjan i kreativan.

Za početak, šta je copywriting i čime se copywriter bavi?

Šta je Copywriting? Da li sve počinje od pisanja?

Krenimo jednostavnim i razumljivim rečima u duhu samog zanimanja. Copywriting je korišćenje pisane reči u cilju promovisanja proizvoda, usluge ili ideje. To je literarna sekcija u svetu marketinga.

Iako se pisanje uglavnom poistovećuje sa umetnošću, kod prodajnog pisanja je na prvom mestu pitka informacija. Najčešći vidovi su osmišljavanje oglasa, pisanje slogana, blogova, reklamnih džinglova, scenarija, ali i kreiranje prezentacija i promotivnih i-mejlova. Svi ovi formati imaju zasebna pravila u strukturi, tonu komunikacije, broju karaktera i načinu obraćanja ciljnoj grupi. Pisac koji savlada sve ove oblike, sa ponosom sebe može nazivati uspešnim copywriterom.

Da bi se kompanije istakle u tržišnoj džungli, potrebna je konstantna borba za originalnost. Zato su dobri tekstovi prvi korak ka uspehu. Čak i ako je komunikacija usmena u vidu radio džinglova ili podkasta, neko je te reči napisao. Ukoliko je komunikacija slikama i vizualima, neko je prethodno osmislio koncept.

Copywriting se sve češće naziva zanimanjem budućnosti, jer broj proizvoda i potreba konstantno raste, a kanala komunikacije je sve više.

Šta je Copywriting i koji su kanali komunikacije?

Sve može biti kanal komunikacije. Počelo je od flajera, lifleta, oglasa u novinama i drugih malih štampanih formi, do velikih oglasa kakvi su posteri, bilbordi i megabordi. Razvoj televizije su obeležile reklame, TV bamperi i kajroni, a internet je doneo newslettere, društvene mreže i blogove.

Svaki format je poseban izazov i svaki na svoj način daje odgovor na pitanje šta je copywriting. Na primer, megabordi su glomazni i nije moguće često menjati njihov sadržaj, zbog čega su oni najbolji nosioci krovnih ideja brendova. Društvene mreže su, sa druge strane, dinamične i njihov sadržaj se redovno ažurira, zbog čega su idealne za predstavljanje mesečnih, nedeljnih, pa i dnevnih akcija. Televizija je bila i ostala odličan kanal za sezonske kampanje.

Šta je Copywriting, a šta je oglas?

A sad malo teorije. Ovo je pojam koji svaki početnik u industriji treba da savlada.

Oglas je osnovna jedinica prodajne komunikacije!

On se, uz male izmene u formi, pojavljuje u svim vidovima oglašavanja proizvoda i usluga.

On sadrži minimum četiri elementa:

• headline ili naslov
• slogan ili logotip
• vizual ili ilustraciju
• bodycopy ili tekst

Zovite ih kako god želite, samo je važno da ih razumete i ispoštujete. Naslov je taj koji nudi robu ili uslugu, slogan garantuje njen kvaliet, ilustracija ima moć da pozove i privuče pažnju iz daleka, a tekst komunicira, produbljuje ukupnu poruku i pojašnjava važne detalje.

Primera radi, izmislimo novu dečiju pastu za zube i dajmo joj ime SUPERDENT. Zamišljena je za svu decu, prijatnog je ukusa i na duge staze beli zube.

Postavimo slogan

ZDRAV I MOĆAN OSMEH

Zamislimo ilustraciju

Pasta za zube u superherojskom odelu, iza koje se nalaze nasmešena usta. Sijaju beli zubi.

Šta bi mogao da bude bodycopy?

Njena supermoć je magična formula koju koristi za izbeljivanje, a tvoja supermoć postaje blistav osmeh.

Ovaj plastičan primer pokazuje kako se elementi oglasa uvezuju radi skladne priče. Takođe, priča prati duh vremena, jer su superheroji popularan žanr.

Kako radi tekst u oglasu?

Ljudi pre svega razmišljaju jezikom. Reči su direktna spona između pojmova i misli, od kojih se kasnije prave izbori. Sigurno ste videli reklame koje predstavljaju proizvod samo uz vizual, ali kada pojačate upečatljivu sliku dobrim tekstom, kupca uvodite u jedan mali i izdvojen svet. Tu zapravo i počinje vezivanje za brend.

Direktno ili indirektno, tekst potencijalnom kupcu ili konzumeru govori šta treba da radi kada pogleda oglas. To može biti intuitivno ili vrlo direktno – pozivima na akciju (Call To Action).

CTA primere ste sigurno već mnogo puta čuli.

Pozivamo vas da…
Da li ste probali…
Isprobajte odmah i javite nam…
Ne propustite…

Ovo su najčešći i najpraktičniji primeri kako pisana ili izgovorena reč direktno komunicira, ali lepota copywritinga je u tome što nije egzaktan kao matematika. Kada se savladaju osnovna zanatska pravila, nastupa vešto vođena mašta, koja će dozvoliti piscu i da se poigra.

Copywriter i Content Writer – da li da razdvajamo?

Dublje objašnjenje ove razlike je tema za sebe, ali ukratko, Content Writer piše dugačke i detaljne blog postove koji se ne odnose nužno na direktnu promociju nekog proizvoda, a Copywriter kreira kratke reklamne poruke.

Međutim, zahtevi modernog marketinga traže od pisaca da se konstantno razvijaju i svojim veštinama obuhvate širi marketinško spektar, zbog čega je i podela sve ređa. Poželjno je da Content Writer ima veštine Copywritera i obrnuto, a jasnoća izraza im je glavni zajednički sadržalac.

Copy + Writer ≠ Copy + Paste

Prodajno pisanje zahteva istraživanje, zbog čega copywriter stremi da bude načitan, konstantno u toku sa novim dešavanjima na tržištu i spreman da se uhvati u koštac sa konkurencijom. Svaki sadržaj se oslanja i na već postojeća znanja, odakle može doći i inspiracija, ali nikako ne sme da bude prepisivanje uz male izmene.

Za početak, važno je dobro upoznati predmet za koji kreiramo reči. Svaki proizvod sadrži svoj USP (Unique Selling Proposition), koji ga izdvaja iz konkurencije. Zato se benefiti za potrošače kreiraju iz početka, iskrenim predstavljanjem njihovih osobina sa kojima ljudi mogu da se identifikuju.

Kako to stvarno izgleda?

Primera radi, proizvođač odluči da prezentuje svoj novi čajni keks sa čokoladnim mrvicama.

Marketinški sektor kontaktira agenciju ili freelancere i tada copywriter dobija brif. U ovom dokumentu piše sve što proizvođač želi da predstavi, ali ugalvnom taksativno, bez kreativnih rešenja. Pisac ima zadatak da što sažetije predstavi proizvod i da obuhvati sve važne informacije, ali i da kroz magiju pisanja pronađe način da privuče pažnju kupaca.

Copywriter ne izmišlja benefite i ne preuveličava, već na dopadljiv način i veštim žongliranjem sa rečima predstavlja proizvod u najboljem svetlu.

Pre samog pisanja sledi istraživanje, reči su finalni proizvod.

Gužva na webu

Istina je. Tekstovi za web se postavljaju svakodnevno i tu je najteže biti konkurentan. Zbog toga postoji SEO optimizacija koja pomaže piscu da njegove reči budu traženije na pretraživaču, a samim tim i čitanije. Ideja je da se stekne uvid o pojmovima koje korisnici najviše pretražuju. Pored samih reči, copywriter razmišlja i o pitanjima, odgovorima i nasumično spojenim rečima, koje potencijalne konzumere asociraju na njihovu potrebu.

Dakle, kada se reklamira odeća za trudnice, copywriter će svakako razmišljati o rečenici: ,,Odeća za trudnice’’, ali i o pitanjima poput ,,Gde mogu da nađem odeću za trudnice?’’, ,,Gde je najbolja odeća za trudnice?’’

Takođe, tu su i spojene reči poput ,,trudnica odeća kupovina’’, jer su se ljudi navikli da koriste samo pojmove.

Uz dostupne alate, ova trka za pozicijom na pretraživaču je izazov i sve više spada u glavne zadatke copywritinga.

Kako postati copywriter?

Sada kada je jasnije šta je copywriting, zainteresovani mogu da se aktiviraju.

Ne morate imati određenu kvalifikaciju i iskustvo. Pismenost je svakako poželjna, kao i opšta kultura. Ali, ubedljivo najvažnija osobina copywritera je znatiželja.

Ove osobine je teško predstaviti na razgovoru za posao i toga su poslodavci svesni. Zato, copywriteri bez iskustva uglavnom dobijaju probne tekstove. Tako mogu direktno da pokažu svoj talenat, strast za pričanjem priča (storytellingom) i veštinu uvezivanja pojmova i prepoznavanja suštine.

Po podacima Google Trends, interesovanje za content marketing (kontent marketing, sadržajni marketing ili marketing sadržajem) je u porastu od 2011. godine. Iako istorija ovog vida marketinga počinje još u 18. veku, po svoj prilici će tek u doba digitalnog marketinga dostići svoj pun potencijal. U ovom blogu pokušaćemo da odgovorimo na pitanje šta je content marketing, koji je uzrok njegove popularnosti, i kako se njegov potencijal može najbolje iskoristiti.

Definicija Content marketinga

Content marketing je strateški marketinški pristup koji za cilj ima da privuče, angažuje i zadrži jasno definisanu publiku kreirajući kvalitetan, relevantan, i konzistentan sadržaj. Ovaj pristup kod publike uspostavlja stručnost brenda, kreira svest o brendu i drži vaš brend na umu kada zapravo dođe vreme da kupe ono što vi imate da ponudite (proizvodi, usluge).

Ovo praktično znači održavanje trajnog odnosa sa ciljnom publikom kroz plasiranje sadržaja koji za tu publiku ima realnu vrednost, nasuprot tradicionalnom marketingu kod koga sve ponuđene informacije imaju isključivo prodajnu svrhu.

Pod tradicionalnim marketingom podrazumevamo marketinšku praksu pri kojoj se kroz reklamu kupac direktno upoznaje sa proizvodom i poziva na akciju (kupovinu). Kod content marketinga, fokus se sa proizvoda pomera na kupca do te mere da proizvod u prvim stadijumima reklamiranja može biti u potpunosti izostavljen.

Šta iz ovoga dobija brend?

Uzmimo da je osnovna potreba svakog brenda izdvajanje od konkurencije, tačnije pažnja potencijalnih klijenata. U digitalnom prostoru koji postaje sve veći i prenatrpaniji raznim sadržajima, pažnja korisnika i potencijalnih klijenata je sve manja. Tako da je pažnja korisnika postala osnovna potreba svih brendova. Brend koji želi da se izdvoji od konkurencije mora da pokaže da mu je stalo do njegove publike i da želi da im pomogne. Ono što će ciljanoj publici pokazati da je brendu stalo do njih je zapravo određena vrednost koju dobijaju pre nego što im proizvod bude direktno ponuđen. A kada klijent konačno dođe do faze donošenja odluke o kupovini, već će imati formiranu lojalnost prema tom brendu od kojeg je ranije dobio određenu vrednost.

Jedan od najčuvenijih primera uspešne content marketing strategije datira još s kraja 19. veka, mnogo pre digitalne ere. Kompanija John Deere, koja se bavi proizvodnjom poljoprivrednih mašina, 1895. godine počela je sa izdavanjem magazina The Furrow. Ovaj magazin se bavio temama koje su pomagale i edukovale američke farmere kada je u pitanju ova branša. Na ovaj način magazin je u mnogome doprineo uspostavljanju reputacije kompanije John Deere kao proizvođača koji istinski brine i pomaže krajnjim korisnicima.

U digitalnom okruženju potencijal za stvaranje sadržaja mnogostruko je veći, i raste ubrzanim tempom. Ovo značida postoje bolje mogućnosti za kreiranje sadržaja. Zato je od ključne važnosti izabrati prave sadržaje i dobro osmisliti kampanju u okviru koje će oni biti plasirani.

Postoje razne tehnike i vrste content marketinga koje mogu da pomognu brendovima i biznisima da dopru da ciljane publike i da zaokupe njihovu pažnju kao što su blogovi, video sadržaji, fotografije, infografici, studije slučaja, e-knjige, how-to vodiči, podkasti itd.

Osnovni pojmovi

Kreiranje efektivne kampanje zasnovane na content marketingu polazi od dobrog razumevanja njegovih osnova i postavljanja odgovarajuće content marketing strategije. U cilju upoznavanja sa ovim osnovama, za trenutak ćemo se vratiti na definiciju content marketinga. U definiciji stoji da kreirani sadržaj treba da bude kvalitetan, relevantan i konzistentan, zato ćemo se za početak koncentrisati na ove pojmove.

Ukoliko sadržaj nije relevantan za određenu publiku, logično je da će njegov učinak biti slab, i obrnuto. Dobar primer relevantnog sadržaja je već pomenuti magazin The Furrow, koji se direktno bavi pitanjima od najužeg interesa za ciljnu publiku kompanije koja ga izdaje. Upravo zbog toga je ovaj magazin već duže od jednog veka u centru content marketinga kompanije John Deere.

Relevantan sadržaj možemo napraviti samo ukoliko dobro poznajemo svoju ciljnu publiku, tj. ukoliko je publika jasno definisana, što je još jedan bitan deo definicije content marketinga. Na ovaj deo ćemo se osvrnuti nešto kasnije.

Primer još preciznije usmerenog sadržaja je film The Lego Movie iz 2014. godine. Ovaj film je jedan od najambicioznijih, a u isto vreme i jedan od najprefinjenijih content marketing poduhvata. Njegov uspeh leži pre svega u tome što je njegova priča, mada u osnovi dečija, napisana tako da u njoj mogu uživati i odrasli. Naime, iako deca jesu ciljni krajnji korisnik Lego proizvoda, ciljna publika svake kampanje za dečije proizvode mora uključivati i odrasle, koji će proizvode zapravo kupiti.

Kompanija Lego je za rad na filmu angažovala Kristofera Milera i Fila Lorda, koji su se proslavili filmom 21 Jump Street , i time se jasno okrenula prema odrasloj publici. The Lego Movie je stekao veliku popularnost kod odraslih, kao i pretežno pozitivne ocene kritičara. Kao takav, on i danas funkcioniše kao marketinško oruđe za Lego. Kao kontrast uspehu ovog filma stoji film Bratz iz 2007. godine. Ovaj film je usmeren samo na najmlađu publiku, pa je jako loše primljen od strane odraslih.

Kvalitet sadržaja će na očigledan način uticati na odnos klijenta prema nekom brendu – sadržaj niskog kvaliteta će unapred odbiti potencijalne kupce. Plasiranje lošeg sadržaja tako može imati kontraefekat i, pored troškova kreiranja sadržaja i oglašavanja, koštati kompaniju kako potencijalnih tako i postojećih klijenata. U digitalnom marketingu ulog je još viši. Uzećemo za primer uticaj dobrog sadržaja na SEO. Nekvalitetan sadržaj direktno povlači visok bounce rate, što na kraju rezultira lošijim rangiranjem u organskoj Google pretrazi.

Konzistentnost sadržaja referira na to što je odnos koji marketar ostvaruje sa potencijalnim klijentima trajan. Rezultati nisu trenutni i neophodan je konstantan rad da bi se do njih došlo. Oni, međutim, nisu ni kratkotrajni, jer se ne ogledaju u jednoj potencijalnoj kupovini, već u dugoročnoj lojalnosti klijenta prema proizvodu/brendu/kompaniji. Taj jedan lojalan klijent ili kupac, ukoliko bude zadovoljan sa sadržaje, proizvodom ili uslugom, će taj brend najverovatnije preporučiti svojim prijateljima, kolegama sa posla i na taj način povećati svest o vašem brendu.

Ranije pomenuto definisanje ciljne grupe je ključno prilikom kreiranja svake kampanje, i nije ograničeno samo na content marketing. Najbolji način da se odrede tačne demografske odlike ciljne publike je kreiranje persone idealnog kupca (buyer persona). Persona idealnog kupca je zamišljena osoba koja se stvara skiciranjem odlika, potreba i navika ciljne publike. Podaci koji se ovom prilikom koriste trebalo bi da budu dobijeni istraživanjem publike, i ne treba da budu proizvoljni. Kada postoji formirana buyer persona, brend može sve svoje napore da uloži u stvaranje sadržaja baš za tog idealnog kupca, što na kraju dovodi do boljih rezultata. Brend može i mora imati više definisanih idealnih kupaca kako bi moga da proizvodi i prilagođava sadržaje svakom idealnom kupcu posebno.

Evo na primer naš kolega i saradnik Bojan, koji je fotograf / videograf, ima formirano više potpuno različitih idealnih kupaca kojima mora da se obraća na potpuno poseban način svakome od njih. Kako Bojan pruža različite usluge, kao što je fotografisanje i snimanje venčanja, fotografisanje hrane, fotografisanje proizvoda, fotografisanje modela, snimanje i editovanje videa itd., ovo bi mogli da budu njegovi idelni kupci.

1. Žena, 20-40 godina, koja je verena i pred udaju, ili je u dugoj vezi. Ta žena želi da ima savršene fotografije i video sa svog venčanja. Kako bi imala najlepšu moguću uspomenu za svoj poseban dan bitno joj je da sve bude prikazano na bajkovit način.
2. Muškarci i žene, 25-50 godina, vlasnici ili menadžeri lokalnih biznisa, kafića ili restorana. Njima je izuzetno važno da povećaju promet tim biznisa, i samim tim im je jako važno da njihovi proizvodi (hrana) ali i prostorije, procedure itd. budu prikazni na najbolji mogući način.
3. I tako dalje…

Ova dva idealna kupca su potpuno različita i potrebno je obraćati im se na potpuno poseban način.

Content marketing i „prodajni levak“

S obzirom na to da se najveći broj kupaca ne odlučuje za kupovinu odmah nakon prvog susreta sa nekim proizvodom ili uslugom, za uspešan nastup svakog brenda je bitno da razume čitav put kojim potencijalni kupac prolazi od svesti o brendu sve do krajnjeg cilja, konverzije. Ovaj proces ilustrovan je terminom prodajni levak, i sastoji se od tri osnovna stadijuma:

1. Svest
2. Razmatranje
3. Odluka

Svaki stadijum prodajnog levka zahteva različit strateški pristup, pa samim tim svaki od njih zahteva specifičan sadržaj.

1. Svest (Awareness)

Stadijum “Svest” nalazi se na vrhu prodajnog levka (top-of-funnel, skraćeno ToFu).

Sadržaji koji se najčešće koriste za privlačenje publike u ovom stadijumu su:

• Blogovi
• Videi
• Infografici
• Podkasti
• Aktivnosti na društvenim mrežama itd.

Već smo govorili o značaju koji content marketing ima za SEO. Sadržaj kreiran za veb-sajt mora biti kvalitetan i relevantan za ciljnu publiku. Ovim se osigurava da će potencijalni kupci ne samo dolaziti na sajt, već da će se na njemu i zadržavati. Blogovi koji govore o temama relevantnim za kupce su sadržaj za kojim se najčešće poseže sa ovim ciljem. Uzećemo za primer kompaniju Buffer. Buffer je softverska aplikacija za veb i mobilne uređaje, dizajnirana za upravljanje nalozima na društvenim mrežama, koja pruža korisniku sredstva za zakazivanje postova na Tvitteru, Facebooku, Instagramu, Instagram Reals-u, Pinterestu i LinkedInu, kao i za analizu rezultata tih objava. Deo njihove Content Marketing strategije je pisanje blogova sa temama koje za cilj imaju da pomognu publici koja pretražuje neka određena rešenja i probleme iz oblasti društvenih mreža i digitalnog marketinga generalno. Njihova potencijalna publika kuca različite termine i fraze i pretražuje internet kako bi se edukovali ili rešili neki problem koji imaju. Jedan od takvih blogova koje se mogu pronaći na vrhu pretraživača za određene ključne reči How to Create a Social Media Marketing Strategy daje publici vredne i relevantne informacije kako mogu da postave strategiju na društvenim mrežama za svoj biznis, bez da prodaju direktno svoj proizvod. Publika koja se nađe na tom sajtu, indirektno se upoznaje sa brendom, čita druge blogove, pretplaćuje se možda na Newsletter, ili skida neku besplatnu e-knjigu ostavljajući svoj email, ili publiku prate oglasi u nekom narednom periodu putem retargeting kampanje itd. Eventulano, veliki broj onih koji su se upoznali sa brendom mogu u nekom trenutku probati besplatnu verziju ove veb aplikacije, a kasnije, kada toj publici bude potrebna plaćena vezija sa više mogućnosti, moraće da izaberu neki od planova i pretplate se na mesečnom nivou. Lukavo zar ne.

Infografici i videi mogu biti uključeni u blog i time članak učiniti razumljivijim, a sajt pozicionirati kao relevantniji. Podkast kao medij stiče sve veću popularnost zadnjih godina i u Srbiji. Jedan od popularnijih u Srbiji je svakako Agelast, koji vodi Galeb Nikačević. On omogućava otvoranje puta ka publici do koje blog ne bi mogao dopreti, jer postoje oni ljudi koji vole više da slušaju određene sadržaje nego da ih čitaju i pretražuju. Pogotovo jer možete da radite i druge stvari dok slušate podkast.

Popularnost društvenih mreža čini ih odličnim sredstvom za širenje svesti o brendu. Važno je samo imati na umu da ljudi prvenstveno ne posećuju društvene mreže sa ciljem da kupuju ili saznaju nešto o određenom proizvodu ili usluzi. Zato ne treba insistirati na prodajnom momentu u postovima koji za cilj imaju širenje svesti. Osnovni cilj u ovom stadijumu je uspostavljanje identiteta brenda, i to treba postići bez napadnosti. Na društvene mreže se odlazi radi zabave prvenstveno, ali i zbog nekog sadržaja koji može da ih edukuje ili reši neki problem. Svaki brend koji ponudi ovakve sadržaje, zauzvrat će dobiti pažnju potencijalnih kupaca.

Lanac restorana brze hrane Wendy’s poznat je po šaljivim tvitovima kojima se uspostavlja slika o kompaniji kao o zabavnom, vedrom i nasmejanom brendu.

Zbog čega ovakav pristup marketingu daje dobre rezultate?

Zato što ljudi kupuju od kompanija sa kojima osećaju povezanost i sa kojima imaju neku interakciju. A sa ovim brendom osećaju povezanost jer mogu da im ulepšaju dan sa samo jednom tvitom. Svi oni koji ih prate već znaju ko su, šta nude, koje proizvode imaju, i ovo je jedan od načina kojima mogu da im drže pažnju, bez da tvituju svaki dan svoju ponudu. Na ovaj način, sa ovim zabavnim tvitovima, pratioci sami dele te tvitove i na taj način utiču na svest o brendu.

Bitno je napomenuti da ljudi prate nalog kompanije ili brenda zbog sadržaja pre nego zbog proizvoda. Objave na društvenim mrežama dakle nose veliku vrednost, i zato treba da budu pažljivo isplanirane i sistemski raspoređene. Jedan od najboljih načina da se ovo postigne je istraživanje, kreiranje strategije kao i kreiranje kalendara objava za društvene mreže.

2. Razmatranje (Consideration)

Ovaj stadijum se nalazi u sredini prodajnog levka (middle-of-funnel, skraćeno MoFu).

Nakon što ljudi saznaju za određeni brend, neće se odmah odlučiti za kupovinu, već će pre svega neko vreme razmišljati o tome, i tek onda će možda kupiti. Content marketing je odličan način za navođenje potencijalnih kupaca kroz proces razmišljanja. Česti tipovi sadržaja su:

• E-knjige i bele knjige
• Njuzleteri
• Izveštaji
• Vodiči
• Studije slučaja
• Templejti
• Besplatni resursi
• Imejl kursevi
• Kvizovi
• Vebinari.

U ovom stadijumu, marketar treba da izgradi poverenje kupaca prema brendu. To se postiže tako što se potencijalni kupci upoznaju sa postulatima na kojima je brend izgrađen, stavovima iza kojih stoji i slično.

Jedan od najboljih načina da se publika upozna sa brendom su e-knjige. Ovde oni mogu da dobiju vredne informacije o temi koja ih zanima, i na taj način shvate brend kao autoritet u toj oblasti. Kvalitet i pouzdanost informacija, relevantnost izvora i generalni ton obraćanja utiču na to da li će klijent videti biznis kao vredan poverenja. A ovo direktno utiče na njegovu odluku o kupovini.

Njuzleter (Newsletter) je još jedno važno oruđe u fazi razmatranja. Kroz newsletter se održava konstantan kontakt sa potencijalnim kupcima i poverenje se postepeno izgrađuje. Klijent možda još uvek nije spreman za kupovinu, ali, kada bude, kompanija sa kojom je sve vreme imao određeni kontakt biće njegov prvi izbor.

3. Odluka (Decision)

Stadijum “Odluka” nalazi se na dnu prodajnog levka (bottom-of-funnel, skraćeno BoFu).

Tipovi sadržaja pogodni za ovaj stadijum uključuju:

• Komprativni prikazi
• Detaljne specifikacije
• Testimonijali
• Recenzije
• Korisničke objave na društvenim mrežama
• Konsultacije
• Demo verzije/besplatne probne verzije usluga
• Promo kodovi/popusti

U ovom stadijumu se komunicira sa publikom koja je već dobro upoznata sa brendom i koja je zainteresovana za proizvod, samo još uvek nije donela odlauku o kupovini. Zbog toga je ovde u redu biti malo direktniji sa prodajnim porukama, i uključiti u tekstove direktne pozive na akciju. Potencijalni kupci možda nisu došli na sajt sa direktnom namerom da proizvod kupe, ali bi mali podstrek u tom smeru mogao da im pomogne da donesu odluku o kupovini.

Sadržaji kao što su korisničke recenzije, testimonijali, ili npr. demo (free trial) verzije nekog softvera mogu znatno da utiču i ubrzaju donošenje odluke kod potencijalnih kupaca. Potencijalni klijent će se lakše i brže odlučiti na kupovinu ukoliko dobije npr. uverljivu pozitivnu kritiku od strane drugog krajnjeg korisnika sa kojim može da se poistoveti, ili, ukoliko vidi puno recenzija i ocena koje mogu da stvore određenu dozu poverenja, dok kod demo verzije mogu bolje da se upoznaju sa mogućnostima nekog softvera i vide da li će im odgovarati pre nego ga kupe.

Content marketing je kompleksna pojava koja je u stalnom razvoju, i u ovom blogu smo se potrudili da pokrijemo samo njegove osnove. Ukoliko biste želeli da saznate više o ovoj temi, nastavite da pratite naš blog.

Digitalni Marketing i copywriting su postali nerazdvojive kategorije. Možete li da zamislite dan u kom niste pročitali niti jednu reč? Nije lako, zar ne? Redovno proveravamo i-mejl, dobijamo newslettere i čitamo blogove, a slična je situacija kada smo u saobraćaju ili u prodavnici. U vidno polje nam ulaze brojni bilbordi i posteri. I naravno, pored vizuelnog, upijamo sve veći broj audio informacija preko medija, posebno porastom platformi poput YouTube, IGTV i relativno novih formata kao što je podkast.

Iza svih ovih reči, naravno, stoje copywriteri, što govori njihovoj važnoj ulozi koju igraju u svakodnevnom životu ljudi. Činjenica je da se ukupna komunikacija, pa i sama prodaja proizvoda i usluga masovno sele u digitalni svet, i zato se Digitalni Marketing i Copywriting sjedinjuju u jednu oblast.

Pisanje za digital

Već dvadeset godina unazad se predviđa da će se marketing okrenuti digitalnom prostoru, a ta tranzicija se ubrzala tokom Covid-19 pandemije. Jasno je da digitalni sadržaj omogućava brži protok informacija od fizičkog, zasniva se na slobodi izbora konzumera i ažurira se svakodnevno. Zato su copywriteri postali perjanici online prodaje.

Dobro napisan copy može izazvati čitav niz emocija i biti dobar poziv na akciju, ali kako bi se istakao u moru ponude, potrebna mu je originalnost.

Rastući trend digitalnog marketinga je podstakao pisce da se vrate svojim korenima i da pišu što jasnije, preciznije i zanimljivije poruke, ali i da razvijaju najcenjeniju veštinu copywritinga, a to je storytelling.

Primer:

Formula pisanja ”pre-posle-most” u pričanju prodajne priče potencijalnim konzumerima predstavlja srećan kraj pre nego što se objasni kako se do njega dolazi. Kratka priča kojom se prvo predstavlja problem ili potreba, a potom osećaj bezbrižnosti kada se situacija reši. I naravno, nastupa proizvod ili usluga koja u tome uspeva.

• PRE – Živimo u dinamičnom svetu u kom retko imamo vremena da pazimo na zdravu ishranu
• POSLE – Redovno poručujem ukusne salate iz menija online restorana zdrave hrane
• MOST – Brza i laka online prodaja i dostava u roku od pola sata. O važoj zdravoj ishrani brinu vrsni kuvari restorana Finefood Belgrade

Kada i kako reči prodaju?

Dobar copy nije samo veština slaganja reči koje dobro zvuče, a dobra priča nije samo vešt obrt u narativu. To je kreativni proces koji dolazi iz iscrpnog istraživanja tema (proizvoda ili usuga) o kojima se piše. Potrebno je doći u kontakt sa emocijama, željama i potrebama konzumera. Dok čita veliki broj prodajnih oglasa, publika želi nešto što će biti od velike koristi za njih, što rešava probleme ili donosi željeni status.

Ovo se postiže kada oglas objedini poruke i vrednosti brenda i kada se pojavi na platformi koju željena ciljna grupa prati. Međutim, upravo zbog brzog delovanja konkurencije i rasta potreba kod konzumera, početni uspeh je samo početak. Najveći izazov na webu je održati se aktuelnim.

Zbog toga, digitalni marketing i copywriting se usmeravaju na:

• Ličnosti konzumera koje targetiraju
• Ključne reči (o kojima će biti reči kasnije)
• Akciju koju žele da izazovu kod konzumera

Copy za bolji ceo

Copywriter u digitalu ide u korak sa tehnologijom!

Dobro SERP (Search Engine Results per Page) rangiranje je cilj svake strategije digitalnog marketinga.

Jedan od ključnih faktora koje Google uzima u obzir pri rangiranju je kvalitet sadržaja. Sve one web lokacije koje vidimo među prvima nakon pretraživanja određenog pojma imaju originalan copy koji privlači posetioce da kliknu i dobiju korisne informacije.

Iskusan copywriter ima zadatak da u prodajni tekst vešto implementira najtraženije reči, tako da one budu neizostavan, ali ne i veštački deo samog oglasa ili bloga.

Možda ne zvuči toliko teško kada se iznose samo servisne informacije, ali kod storitellinga je potrebno spisateljsko umeće.

Primer:

Uzmimo sledeće ključne reči koje copywriter treba da uvrsti u svoj tekst:

• Majice
• Pamuk
• Znojenje
• Trčanje

Dobar primer bi svakako bio:
Naše majice su idealan izbor za trčanje, jer pamuk upija vlagu i sprečava dodatno znojenje.

Praćenje metrike – da li copy radi?

Koliko god poznavao brend, tržište, ciljnu grupu i društvene mreže, copywriter u početku ne može predvideti kakav će uticaj i domet ostvariti njegovo pisanje. Zato je potrebno voditi računa o svim pokazateljima.

Osnovini alat je svakao KPI (Key Performance Indicator) – ključni pokazatelj učinka, koji daje uvid u posete, stope napuštanja početne stranice, pokazatelj je TOP stranica i drugih važnih metrika.

Korisničko iskustvo i deljenje

Koliko god brend bio kvalitetan kao proizvod ili usluga, vezivanje se dodatno postiže uz dobru priču. Zanimljiv, edukativan i interaktivan sadržaj jedne web stranice će ponovo vraćati posetioce na nju, a ukoliko im se dovoljno svidi, moguće je i organsko deljenje.

Korisničko iskustvo (UX) dolazi iz dobre saradnje copywritera, dizajnera, menadžera, programera i drugih radnika, ali sam pisac razmišlja o:

• Sajtu koji je lak za upotrebu
• Dobro opisanim uslugama i proizvodima koji nude direktnu korist
• Uvezivanju teksta sa dizajnerskim rešenjima, ukoliko je moguće
• Sajtu koji ima jednostavnu proceduru za kupovinu proizvoda
• Dobro napisanom tekstu na stranici O nama (About us)
• Unikatnoj vrednosti koja je ponuđena na stranici

Organski share je najbolji pokazatelj da je određena javna objava uspešna. Deljenjem, njen domet postaje najšira publika, a sam brend dobija veliku izloženost u digitalnom prostoru.

Dobar copy štedi novac

Putem efektivnih oglasa na web stranicama i uvezivanjem sa društvenim mrežama, poruke brendova se mogu preneti korišćenjem isključivo reči.

Ponekad vizuali i video klipovi nisu potrebni. Ovo svakako smanjuje troškove produkcije i podstiče copywritere da gađaju u centar mete.

Kako postati digital copywriter

Ne morate imati određenu kvalifikaciju i iskustvo. Pismenost je svakako poželjna, kao i opšta kultura. Ali, ubedljivo najvažnija osobina copywritera je znatiželja.

Ove osobine je teško predstaviti na razgovoru za posao i toga su poslodavci svesni. Zato, copywriteri bez iskustva uglavnom dobijaju probne tekstove. Tako mogu direktno da pokažu svoj talenat, strast za pričanjem priča (storytellingom) i veštinu uvezivanja pojmova i prepoznavanja suštine.